Pandemija novog korona virusa koji izaziva bolest COVID-19, nije mogla biti predvidljivija, piše za BBC Future Brajan Volš, dopisnik Axiosa i autor knjige "Kraj vremena: Kratak vodič prema kraju sveta".
Volš podseća da je u oktobru 2019. gledao simulaciju koja je uključivala fikcionalnu pandemiju izazvanu novim korona virusom tokom koje je preminulo 65 miliona ljudi, te da u proteklih 15 godina nije nedostajalo članaka i studija u kojima se upozoravalo da je samo pitanje vremena kad će izbiti globalna pandemija koja uključuje nove respiratorne bolesti.
U razgovoru za BBC Future iz 2018. stručnjaci su izjavili da veruju da postoje milioni neotkrivenih virusa u svetu, te da su šanse da će sedeću pandemiju prouzrokovati neki novi prilično izgledne.
Tokom 2019. Kancelarija za zdravlje i usluge simulirala je vežbu "Crimson Contagion" (Grimizna zaraza) o zamišljenoj pandemiji gripa koja je krenula iz Kine i raširila se po celom svetu i koja je predvidela da će 586.000 ljudi umreti samo u Sjedinjenim Američkim Državama.
Prema podacima od 26. marta 2020, potvrđeno je više od 470.000 slučajeva COVID-19 i više od 20.000 preminulih u celom svetu.
Brajan Volš ističe da ni ratovi, ni zemljotresi ni vulkani nisu ubili ni približno toliko ljudi koliko su ih ubili virusi, bakterije i paraziti. Tako za malariju navodi da od nje svake godine umre oko pola miliona ljudi. Justinijanova kuga je u šestom veku ubila oko 50 miliona ljudi ili verovatno pola tadašnje svetske populacije.
"Crna smrt" – koju je verovatno izazvao isti patogen kuge – usmrtila je i do 200 miliona ljudi u 14. veku. Od velikih boginja je samo tokom 20. veka umrlo i do 300 miliona ljudi. Od gripa je 1918. godine umrlo između 50 i 100 miliona ljudi, odnosno više nego u Prvom svetskom ratu. HIV-om je zaraženo oko 75 miliona ljudi i taj broj svakim danom raste, a do sada je umrlo oko 32 miliona ljudi.
Na pitanje zašto su patogeni tako efikasne masovne ubica, Volš ističe da se oni samorepliciraju – inficiraju domaćina koji postaje fabrika za proizvodnju još više virusa kao što se i bakterije razmnožavaju u odgovarajućoj okolini.
Kijanjem, kašljanjem ili krvarenjem se prenose na sedećeg domaćina, a Kraljevski koledž u Londonu procenjuje da jedna osoba obolela od novog korona virusa zarazi od 1,5 do 3,5 drugih osoba.
Ljudi se kreću i sa sobom nose i mikrobe. Krajem 19. veka očekivani životni vek bio je 29 godina, a razvoj saniteta, vakcina i antibiotika je sve promenio.
Ipak, Volš napominje da, iako se broj umrlih od infektivnih bolesti smanjuje, one nisu nestale, te da se u proteklih stotinak godina broj novih infektivnih bolesti, poput COVID-19, SARS-a ili HIV-a, učetvorostručio, a samo od 1980. godine utrostručio.
Nekoliko je razloga, a jedan od njih je i to što se broj stanovnika na planet u poslednjih 50 godina duplirao, broj domaćih životinja je u ovom trenutku veći nego u proteklih 10.000 godina, a virusi mogu preći sa životinje na čoveka.
Mikrobi evoluiraju 40 miliona puta brže nego ljudi. Antibiotici su spasili stotine miliona, ali raste i otpornost bakterija na njih. Klimatske promene su proširile i bolesti koje prenose životinje ili insekti poput zika virusa.
Na širenje bolesti utiče i ljudska psihologija, pa je s porastom pokreta protiv vakcinacije dece porastao i broj obolelih od morbila, kaže Volš.
Kurir.rs/RSE