SUZANA MANČIĆ U IZOLACIJI: Muž joj je u Grčkoj, a evo šta radi sama u stanu! Kad se sve završi, ide pravo OVDE!
Dok opisuje na koji način provodi vreme u izolaciji, voditeljka navodi čega se najviše uželela i kako podnosi razdvojenost od supruga Simeona, koji se nalazi u Grčkoj.
Voditeljku Suzanu Mančić decenijama krasi prepoznatljivi osmeh - njen zaštitni znak, koji je ni u ovim teškim trenucima nije napustio. Dok se ceo svet bori protiv korona virusa, ni čuvena loto devojka nije izuzetak, pa se u svom domu u srcu Beograda pridržava svih mera koje je država propisala.
Izolaciju u svoja četiri zida deli s ćerkama Natalijom i Teodorom, dok je trenutno razdvojena od supruga Simeona. On se takođe nalazi u izolaciji, ali u svojoj rodnoj Grčkoj.
Strahujete li se za muža?
- Svakodnevno se čujemo. Tamo su svi u izolaciji, ali Grci imaju drugačije mere. Kod njih nema policijskog časa, imaju zabranu kretanja i jedino možeš onlajn da popuniš formular kad ideš u apoteku ili samoposlugu. To su jedine mogućnosti izlaska iz kuće.
Kako se osećate?
- Dobro, hvala bogu. Kako svi, tako i ja.
Na koji način gledate na celokupnu situaciju sa korona virusom?
- Kako se mora. Šta da radimo. Samo nas red i disciplina mogu spasti. Cele zime nije bilo snega i zavejao nas je u martu, što i nije čudno, ali nekako baš u trenutku kad su nam zbog virusa potrebni lepi dani.
Da li se to priroda igra s nama?
- Nisam naučnik niti vidovnjak. Sneg u martu normalna je pojava, pa dobro, ionako ne izlazimo napolje, možemo samo da gledamo kroz prozor. Ja lično volim sneg.
Plašite li se korone?
- Naravno da se plašim. Ljudi padaju kao snoplje po celom svetu, samo lud čovek se ne plaši. Ali ne paničim. Pridržavam se mera, dezinfikujemo se i baš se pazimo po kući.
Kako provodite vreme u stanu?
- Rešavam ukrštene reči i dosta čitam, čak po dva naslova paralelno. Dobila sam knjigu Olivere Balašević i sa zadovoljstvom je preporučujem. Uz to gledam filmove, radim po kući, što mi inače nije praksa. Peglam, perem, kuvam i jedino izađem kad treba da prošetam psa, što traje dvadesetak minuta.
S kim se čujete od ljudi iz javnog života?
- Uglavnom s kolegama, koleginicama, znam da ovo nikome ne pada lako. Bolje da pretrpimo malo i da budemo živi i zdravi. Na društvenim mrežama se šire razne mudrosti, svidela mi se ona: „Bolje izolacija nego uzemljenje“.
Znači, volite šaljive statuse vezane za koronu?
- Volim razumne komentare, ima svega i svačega. Svi smo u istom sosu i svi moramo da se pazimo. Znači, ne izlazite iz kuće!
Aplaudirate li lekarima?
- Da, da! Zajedno s ćerkama to praktikujem, a tada se preko balkona malo pozdravimo s komšijama i vratimo se u stan. Ukoliko se svi budemo pridržavali instrukcija, brzo možemo da pobedimo nevidljivog neprijatelja.
Šta ćete prvo da uradite kad sve prođe?
- Otići ću kod frizera. Uh, jedva čekam.
Uvek ste doterani, da li ste takvi i sada u kućnoj varijanti?
- Imam svoj ritual. Ustanem, malo se doteram, naparfemišem, a zbog sanitarnih ograničenja imam garderobu za izlazak na ulicu i odeću za kuću. Pogledam se u ogledalo i kažem: Dobro, nisi loša danas, idemo dalje.
Vaša poruka za kraj razgovora?
- Moramo da budemo strpljivi, nije lako biti u izolaciji. Nije lako odstupiti od svoje svakodnevne rutine. Nije lako izaći iz zone komfora. I nemojte mnogo da jedete jer ćete biti ko prasići. Ja odgledam sve informativne emisije i romantične komedije jer teške teme treba izbegavati u ovim trenucima.
Kurir.rs/ Ljiljana Stanišić Foto: Dragana Udovičić