U vreme epidemije smrtonosnim virusom, niko nije 100 odsto zaštićen. Ipak, postoje oni čiji je organizam više na udaru, a to su hronični bolesnici. U njih svakako spadaju oni koji imaju kardio-vaskularna oboljenja.
- Pre svega mislimo na one koji imaju hipertenziju, koronarne bolesti, one koji su preživeli moždane udare...Svi oni su u povećanom riziku od posledica koronsvirusa i postoje i svetske preporuke šta ih posavetovao u ovo doba – naveo je doktor Branislav Milovanović, kardiolog iz KBC "Bežanijska kosa" On kaže da i ovde nije samo reč o starijim bolesnicima već ima i onih mlađih, između 40-50 godina koji imaju visok pritisak i koji su sada u visokom riziku. Objašnjavajući zašto su baš oni koji imaju visok pritisak u centru pažnje, doktor navodi da je ta bolest tihi ubica.
- Postoji veliki broj ljudi koji ni ne zna da ima visok pritisak. Ono što sada treba izbegavati jesu veliki stresovi i panično reagovanje jer to sve dovodi do povećanja pritiska,tako da se npr moždani udari mogu desiti i kod mlađih koji ne znaju da imaju pritisak - objašnjava on.
Doktor kaže da, sa druge strane, u ovakvim situacijama kod onih koji imaju nizak pritisak u slučaju infekcije dolazi do pada baro refleksa i do vrlo velikih vrednosti pritiska, i onda imamo komplikacije.
Govoreći o savetima za ovu grupu bolesnika, doktor kaže da za njih važe opšti principi kao i za sve.
- Važan je i odnos prema ishrani, treba jesti dosta voća i povrća, ne sme da se pretera sa soli, treba unositi dosta tečnosti, uzimati preparate koji podižu imunitet...ono što je važno je da treba obratiti pažnju na terapiju. Važno je shvatiti i da terapija neće biti ista kao pre, da se ne sme preskakati i bar dva puta dnevno treba meriti pritisak - zaključio je on.
Kada je reč o drugoj grupi ugroženih, to su endokrinološki bolesnici, odnosno oni koji imaju dijabetes i problem sa štitastom žlezdom.
- Oni koji imaju problema sa štitastom žlezdom, ne treba da izlaze iz kuće, mogu nadležne službe da izađu na teren i urade analize hormona i odrede terapiju, ta terapija je dovoljna dva puta godišnje da se kontroliše , i da uredno uzimaju hormone - kaže Srđan Popović, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije.
Naglašava da dijabetes ostaje ogroman problem, i da ga oko 25 odsto populacije u Srbiji ima.
- Imamo oko 700.000 verifikovanih ljudi koji imaju dijabaetes, a gde su oni koji nisu registrovani. Moj savet je da pacijenti imaju jednu svesku, u toj svesci će biti telefon odgovarajućeg lekara i službe koja će doći da ih pogleda. Stres diže šećer, svako zapaljenje zahteva više insulina zbog stresova i takva osoba mora da bude pod kontrolom. U toj fascikli takođe mora da bude poslednja otpusna lista, spisak lekova koje koristi, da Hitna može da bude upoznata ako dođe i zadnja analiza. Pored spiska, treba da stoje i trake i aparat za utvrđivanje nivoa šećera, trake za ketonska tela i da pre svega da počnu da se poje, što pre uneti dovoljno tečnosti, jer mogu da nastanu strašne komplikacije ako se znoje. Ovi bolesnici moraju da imaju bar za nedelju dana insulina, a trebalo bi da imaju i teglicu meda u slučaju hipoglikemije da se brzo reaguje - objasnio je doktor Popović u emisiji "Ordinacija" na RTS.
On je naveo da šećer može da skače kao i pritisak, da treba da unosimo manje hrane i da vežbamo. - Važno je znati da ako se ne krećemo moramo da smanjimo insulin, a ako dođe do infekcije da ga pojačamo. To je sada ta caka i zato treba kontaktirati lekare. Posebno kada je reč o stariji, oni će sada biti manje aktivni i trebalo bi da uključe bar neke lagane vežbe u stanu. Dijabetičari ne bi smeli da jedu šargarepu , mlad grašak, pirinač, to sve treba ograničiti, a jesti boraniju, pasulj to je veoma zdrava namirnica, treba izbegavati belo brašno - naveo je on.
Kada je reč o onkološkim pacijentima, najviše su na meti oni koji zbog terapija imaju pad krvne slike. - To je pad belih krvnih zrnaca, koji su inače prva linija odbrane od virusa, i kada krvna slika jako padne, to se hitno leči. Ovde je najvažnija izolacija, jer će ona, kako vidimo, spasiti svet. Ugroženi su i oni koji duže vreme idu na terapije, i na zračenje i na hemoterapiju - objasnio je Davorin Radosavljević, onkolog, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Osobe koje imaju bolesti pluća, astmu i slično treba da primenjuju sve opšte mere, pre svega izolaciju.
- Treba da uzimaju redovnu terapiju, ne smeju da smanjuju pumpice kod astme, na primer, treba da uzimaju nešto za podizanje imuniteta, da piju čajeve i naravno da vode računa o higijeni ruku. Kada je reč o pušačima, svima bih preporučio da ostave ovaj porok jer je on ozbiljan faktor rizika za sve bolesti pluća pa i za koronavirus - upozorio je doktor pulmolog Vojkan Radosavljević iz KBC Bežanijska kosa.
Kurir.rs/Ordinacija