U Sabornoj crkvi u Valjevu danas, u sredu, zaupokojenu liturgiju povodom smrti episkopa valjevskog Milutina, služio je vladika Stefan, vikarni episkop patrijarha srpskog Irineja.
Odmah posle liturgije, opelo je služio takođe vladika Stefan, po blagoslovu Svetog arhijerejsko sinoda SPC, a sasluživali su mu dva sveštenika uz pomoć po jednog đaka i pojca. Po pravoslavnim običajima, sada već bivši episkop valjevski Milutin, sahranjen je u ranije pripremljenoj grobnici, u ovom valjevskom hramu, jednog od najvećih u pravoslavnom svetu za čiju izgradnju ima ogromne zasluge.
Crkveni vrh vodio je računa da sahrana upokojenog episkopa koji je umro od posledica virusa korona u beogradskoj bolnici “Dragiša Mišović”, pre tri dana, bude u doslovnom smislu po propisima koji važe za aktuelne vanredne uslove, koje je naložila država, i koje apsolutno poštuje i sprovodi SPC, u svim svojim eparhijama. Sahrani nisu mogli da prisustvuju vernici, a po rečima prote Stanka Vasića iz Loznice, školskog druga i kasnije jednog od najboljih prijatelja pokojnog episkopa Milutina, da je prisustvo naroda bilo moguće, bio bi to ispraćaj do sada neviđen, ne samo u Valjevu i okolini.
- Bio je i ostao zaista čovek iz naroda, ničim se nije promenio za razliku od mnogih drugih, ni kada mu je stavljena mitra na glavu. Ničim se nije udaljio od svog vernog naroda i zato su ga ljudi ne samo poštovali kao duhovnog oca, već i voleli. Ni kad mu je bilo najteže, u zdravstvenom smislu, nije se nikome žalio, bio je neka vrsta duhovnog div-junaka našeg vremena. Posebno mi je zanimljivo da je uvek pokazivao živo interesovanje za porodice sveštenika, za njihovu decu i unučad, kao i kod mnogih vernika. Imao je ljubav za sve, koju je trebalo osetiti i to se pamti za sva vremena – kaže prota Stanko Vasić.
Protođakon dr Ljubomir Ranković, čiji je vladika Milutin bio dugogodišnji saradnik u Radiju “Glas crkve”, kaže da je jednostavno prirodno što je episkop sahranjen u sabornoj crkvi, jer je praksa u SPC da se nadležni arhijereji po upokojenju sahranjuju baš u tim kako se to popularno kaže katedralnim hramovima. Mada je određen za administratora Eparhije valjevske do izbora novog episkopa, vladika šabački Lavrentije, koji je svojevremeno i predložio Saboru da Milutin bude izabran za episkopa, nije mogao da prisustvuje sahrani, jer ga godine ograničavaju i uredbe vezane za vanredno stanje u zemlji. Kao i mnogi sveštenici i vernici, vladika se molio za pokoj duše Milutinu, za koga je rekao da je “kao dete došao u manastir, gde je stasao u monaha za primer, vrsnog namesnika, sjajnog arhijerejskog zamenika i vladiku za poštovanje”.
Vladiku Milutina ne žale samo vernici, sveštenstvo i monaštvo u Srbiji, već i na levoj obali Drine, u RS, BiH, rasejanju. Tugu i žalost naših vernika za njim, preko sajta Eparhije valjevske preneo je episkop australijski i novozelandski Siluan, koji je kao čedo Valjevske eparhije, na predlog sada već pokojnog Milutina izabran za arhijereja u tim zemljama. Vladika Siluan je rekao da je njegov prethodnik, vladika Milutin, ostao u najlepšem sećanju vernika koji su ga neizmerno voleli i uvažavali.
- Još pre četiri decenije, čuo sam za svetle primere srpskih monaha koji delaju na njivi gospodnjoj, u manastiru Kaona kod Šapca, za Milutina i Arsenija, dva rođaka iz valjevskog kraja, koji su tada bili pod okriljem igumana Teofila. Bili su uzor za mnoge monahe, i to s razlogom. I eto, Arsenije je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći, a Milutinu je došao glave korona virus, koji je došao iz belog sveta. Ostaće iza njega velike i lepe uspomene u našoj Crkvi i našem narodu.
Vladika Milutin je bio veliki poštovalac dela vladike Nikolaja i oca Justina, dvojice svetaca kojima se ponosi i Eparhija valjevska i ceo srpski rod.
- Nije ni čudo što je narod u valjevskom kraju ovako pobožan kad je imao dva takva duhovnika, jednog rodom iz ovog kraja, a drugog oca Justina koji je, ovaj kraj doživljavao kao svoj. Zato se i radujem što su svi hramovi u našoj eparhiji zapravo hramovi Boga živoga – rekao je svojevremeno vladika Milutin.
Episkop Milutin izrazio je divljenje što je protođakon Ljubomir Ranković, glavni urednik “Glasa crkve” u nedavno sabrana dela Isidore Sekulić uvrstio, pored ostalog, i neke do sada nepoznate eseje o vladiki Nikolaju Velimiroviću.
- Isidora, najobrazovanija Srpkinja svih vremena, primetila je u vreme posete Kraljevu i okolini, dok je na čelu Eparhije žičke bio vladika Nikolaj, da je narod tog dela Srbije, pored ostalog, prestao da psuje. Zato smo s razlogom ponosni na našeg Nikolaja, koji je voleo srpstvo a posebno svoj Lelić kod Valjeva, za koji je tvrdio da je Božije selo – kazivao je pokojni episkop Milutin.
(Kurir.rs/Novosti)