Brižni otac... Moja ćerka živi u Novom Sadu, tako da nemam priliku da je viđam svakoga dana, ali kad smo zajedno, to vreme je samo naše.
Aleksandar Radojičić, kao i njegove kolege, nalazi se u kućnoj izolaciji, a zbog odluke da bude uvedeno vanredno stanje morao je da prekine snimanje serije „Žigosani u reketu“. U intervjuu za Kurir glumac otkriva da je najsrećniji kad vreme provodi sa ćerkom i ističe da cela ova situacija šteti pozorištu i kulturi.
Da li posle dužeg perioda imate više vremena za sebe i ćerku? Kako provodite vreme?
- Za početak, imam mnogo manje obaveza, što me je nateralo da usporim tempo i da se posvetim stvarima koje sam dosad podrazumevao u svoj toj trci. Moja ćerka živi u Novom Sadu, tako da nemam priliku da je viđam svakoga dana, ali kada smo zajedno, to vreme je samo naše i usmereni smo jedno na drugo, družimo se, pričamo, igramo igrice, kuvamo... Prosto nam proleti dan iako smo kod kuće.
Da li ste zabrinuti za svoje zdravlje, kao i svojih bližnjih?
- Jesam zabrinut u određenoj meri, shvatam ovu situaciju ozbiljno i mislim da bi svi trebalo tako da je shvatimo. Nisam paničar i smatram da panika ništa dobro ne može doneti, ali je od velike važnosti da budemo odgovorni i slušamo uputstva stručnjaka kako bi se ovo što pre završilo, sa što manje žrtava.
Predstava „Tri sorele“ praktično je tek počela da se prikazuje pre proglašenja vanrednog stanja. Koliku štetu može da nanese predstojeća pauza, možda čak i do sledeće sezone u septembru, kao i generalno drugim pozorišnim komadima?
- Situacija je takva da je sve stalo. Niko ne zna na koliko i koliko će biti potrebno da se sve vrati u normalu (ako život pre pandemije možemo uopšte nazvati normalnim). Međutim, kada se to desi, dobre predstave će uvek imati publiku, ljudi će se uželeti i pozorišta i uopšte sadržaja van kuća i stanova. Prvo zdravlja, a predstave ćemo lako vratiti na repertoare.
Bata Živojinović je bio poznat po tome što nijednu ulogu nije odbio, smatrajući to svojom glumačkom veličinom. Da li današnji mlađi glumci više biraju i zašto?
- Odbijanje uloga je postojalo oduvek i smatram ga sasvim legitimnim pravom, ali i obavezom svakog glumca. Da odbije svaku ulogu koja ga ne inspiriše, koja ga ne zanima ili smatra da ne može dati celog sebe u radu na njoj. Pomenuli ste Batu Živojinovića, ako neko smatra da svakoj ulozi može dati upola onoga što je Bata davao, ja podržavam taj stav... Neka ne odbija nijednu ulogu.
Glumcima koji su aktivni i na filmu i u pozorištu uglavnom je draži taj rad uživo, pred publikom. Šta vi preferirate?
- Veću draž za mene svakako ima pozorište, jer je to živa stvar i nijedno igranje nije isto, kao ni publika u sali, njihove reakcije, aplauz. Prosto, povratna reakcija publike često iz vas izvuče nešto novo. Na kraju dana bitno je na čemu radite i s kim.
Glumci često igraju i u treš serijama i imaju uloge na koje nisu ponosni...
- Treša je uvek bilo i biće. Treš je najzastupljeniji ljudski izum, pa ga tako, naravno, ima i među projektima koje možete pogledati na TV ekranima. Da se razumemo, i ja sam učestvovao u treš projektima. Nemate želju da budete deo toga, ali ne možete uvek proceniti kakav će biti gotov proizvod. Bitno je biti iskren prema sebi i raditi na svom ukusu tako što ćete ga graditi kvalitetnim knjigama, serijama, filmovima...
Šta se dešava sa „Žigosanima“, da li će uskoro biti snimljen nastavak?
- Snimanje drugog dela druge sezone uveliko je počelo. Tačnije, ostalo nam je bilo još mesec dana snimanja u momentu kad je sve stalo. Plan je, naravno, da se snimanje završi, ali kada će se to desiti, ne bih da prognoziram.
Kurir.rs/Nevena Mijušković/Foto: Marina Lopičić