Predsednik privredne komore Srbije Marko Čadež u svom autorskom tekstu za "Atlanticcouncil" naveo je da su lideri Zapadnog Balkana napravili dogovor za ekonomsku integraciju regiona.
Njegov tekst vam prenosimo u celosti.
"Dok je u Evropi i Aziji bjesnio Drugi svetski rat, bivši američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt opisao je „Četiri slobode“ koje Amerikanci treba da očekuju od svog političkog i ekonomskog sistema: sloboda govora, sloboda poštovanja, slobode od želje i slobode od straha.
Utvrdio je da američko društvo treba pružiti „jednake mogućnosti za mlade i druge; poslove za one koji mogu da rade; sigurnost za one kojima je potrebna; okončanje posebnih privilegija za nekolicinu; očuvanje građanskih sloboda za sve; uživanje plodova naučnog napretka u širem i neprestano rastućem životnom standardu. "
Skoro osamdeset godina nakon što je Ruzvelt predložio svoje Četiri slobode, lideri Zapadnog Balkana pokrenuli su svoj "novi dogovor“ za ekonomsku integraciju regiona: Inicijativa za četiri slobode zapadnog Balkana, koja imaju za cilj da zadovolje ista univerzalna prava i ubrzaju pristupanje regiona u Evropska unija.
Devedesetih godina prošlog veka bivša Jugoslavija se srušila u nizu tragičnih sukoba koji su na ovaj ili onaj način uključili gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana. Dvadeset godina kasnije, zemlje Zapadnog Balkana došle su do zajedničkog stava da im regionalna ekonomska integracija može pomoći da efikasnije ispune zahteve i očekivanja svojih građana za boljim životnim standardom, kao i da ispune kolektivnu želju svih zemalja zapadnog Balkana - ulazak u EU.
Kako bi pokazale spremnost da izvršavaju odgovornosti povezane sa punopravnim članstvom na najvećem zajedničkom tržištu na svetu, zemlje regiona pokrenule su Inicijativu za četiri slobode Zapadnog Balkana kako bi umanjile barijere u trgovini unutar regiona, putovanjima i kretanju radne snage. Iako nije identičan Ruzveltovim planovima, ovaj projekat nastoji da obezbedi isti ishod mira i blagostanja kroz slobodu, mogućnosti i rast.
Inicijativa je pokrenuta u oktobru 2019. godine kao zajednička platforma za tri države Zapadnog Balkana - Albaniju, Srbiju i Severnu Makedoniju - za širenje slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.
Privredne komore u regionu, koje predstavljaju 350.000 kompanija širom Zapadnog Balkana, godinama se zalažu i promovišu okvir za regionalnu ekonomsku integraciju. U 2017. godini privredne komore su Investicionog forum Zapadnog Balkana koji je okupio svih šest privrednih komora i stvorio platformu da jednim glasom govori u ime poslovne zajednice regiona.
Svaka pojedinačna privreda u regionu je premala da bi uspela sama na visoko konkurentnom globalnom tržištu - Srbija, najveće tržište, ima samo 7 miliona ljudi. Poboljšanje saradnje i jačanja partnerstava u regionu i na trećim tržištima rezultiraće rastom, poboljšanom vladavinom zakona, odgovornijim vladinim institucijama i većom transparentnošću. Istovremeno će pomoći zemljama regiona da ispune formalne kriterijume za pristup EU, posebno u pogledu dobrosusedskih odnosa, i pozicionirati Zapadni Balkan kao jedno od najbrže rastućih i najdinamičnijih oblasti sveta.
Sve zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa gotovo istim izazovima. Moraju da poboljšaju obrazovanje, unaprede zdravstvenu reformu, povećaju zaposlenost, preokrenuu odliv mozgova i razviju osnovnu infrastrukturu. Ovi zajednički izazovi zahtevaju zajednička rešenja koja se mogu uspešno primeniti samo ako ceo region deluje u skladu. Iako postoji veliki broj sporova na zapadnom Balkanu - dijalog Srbije i Kosova, unutrašnje tenzije u Bosni i Hercegovini - ipak nas mnogo više povezuje u regionu nego što nas razdvaja.
Stvaranje zajedničkog tržišta pojačaće i proširuje ove veze i zajedničke interese. Ali da bi ovo zajedničko tržište bilo uspešno u globalnoj ekonomiji, potrebne su direktne investicije kako velikih multinacionalnih kompanija, tako i regionalnih i domaćih aktera. Pored toga, pored poboljšanja poslovne klime, zajedničkom tržištu Zapadnog Balkana biće potrebno i strateški pristupiti razvoju ekonomija povećanjem kvaliteta proizvodnih kapaciteta i ljudskog kapitala u okviru pojedinačnih ekonomija.
Poslovne zajednice na Zapadnom Balkanu sarađuju kako bi sklopili de facto sporazum sa političkim liderima o podeli odgovornosti za budućnost regiona i pružanju opipljivih rezultata za poboljšanje života građana. Ali proces ekonomske integracije Zapadnog Balkana ne može u potpunosti uspeti i maksimizovati svoj potencijal zasnovan isključivo na podršci lokalnih vlada i poslovnih lidera.
Umesto toga, međunarodna zajednica, na čelu sa Sjedinjenim Državama i EU, mora da pruži političku, ekonomsku, tehničku i opštu podršku Inicijativi za četiri slobode koja upotpunjava druge brojne napore u regionu, koje uglavnom vode EU ili institucije koje finansira EU .
Inicijativa za četiri slobode pokazuje zrelost političkih lidera na Zapadnom Balkanu i njihovu sposobnost da se uzdignu iznad nacionalnog nivoa i kreiraju politike koje će unaprediti dobrobit njihovih građana. Ako se nastavi na inkluzivan način da obuhvati čitav region i ako ga podrže SAD i EU, ova inicijativa će pomoći da se učvrsti dugotrajni prosperitet i mir na Zapadnom Balkanu.
Kao što je Ruzvelt u svom govoru o Četiri slobode zaključio: „Naša snaga je u našem jedinstvu svrhe“, a ovo jedinstvo svrhe je ono što će omogućiti mir i prosperitet za narode Zapadnog Balkana."
Kurir.rs