Na današnji dan 1997. u veoma napetom i za obe reprezentacije posebnom susretu, Jugoslavija je protiv Češke u Pragu osvojila ogromna tri boda u kvalifikacijama za Svetsko fudbalsko prvenstvo – 1:2 (0:1).
Bila je to izuzetna predstava “plavih”, posebno Kralja, Govedarice, Stojkovića i Nađa, ali i čitave ekipe koja je najzad pokazala da vredi mnogo više nego što se mislilo posle niza bledih partija.
Omanji i lepo uređeni stadion (sa lošim terenom) lako je uspeo da popuni svojih 20.000 mesta na tribinama, zajedno sa oko 1.500 jugoslovenskih navijača, gurnutih negde u ćosak. Dežurni spiker je sat pre početka utakmice počeo pošteno da odradjuje svoj posao, neprestano dajući impuls navijačkom horu. Igrači obe ekipe sastavili su gotovo jedno poluvreme u dugom zagrevanju pre početka izuzetno važnog meča. Sve je bilo spremno za veliku predstavu.
Nevolje jugoslovenske reprezentacije neočekivano su počele već na startu. Tačnije dan ranije, kada se na treningu povredio Đorović i tako se u gledalištu pridružio ranije otpisanom Risti Vidakoviću. To je dovelo do pretumbacija u odbrani “plavih” tako da je Mirković imao ulogu libera. Kasnije se pokazalo da to nije bio jedini maler: Mihajlović je već u 10. minutu ustupio mesto Brnoviću. Česi su istrcali sa osmoricom osvajača vicešampionske titule sa poslednjeg Evropskog prvenstva. Novi su bili iskusni golman Mikloško (35), Repka i Čizek iz domaće Sparte. Iz špica napada izostao je povredjeni Drulak, a poverenje je dobio Šmicer iako je za svoj Lens mrežu uspeo da zatrese, pre nedelju dana, tek posle 26 kola. Iz onog beogradskog sastava Uhrin je na klupu poslao Suhopareka, Bergera i golmana Srničeka.
Počelo je žustro, bez uobičajenog ispitivanja na startu. Prva prilika ukazala se Nedvedu (9. minut), Česi sve više pritiskaju, dvojac u napadu Mijatović – Savićević teško dolazi do lopte, kao da je izlazak Mihajlovića poremetio redove naših. Kralj u 20. minutu opravdava selektorovo poverenje – Kuka nastavlja sa promašajima koje je “počeo” u Beogradu.
I kako to obično biva u fudbalu, u 26. minutu sve se preokrenulo. Mijatović slobodan udarac sa ivice šesnaesterca, iskosa, pretvara u gol – 0:1! Skače mala grupa Jugoslovena na noge i u tišini navijačke većine domaćih daje sebi oduška radosnom trenutku. Slavlju se pridružuje i Kralj, izvanrednom odbranom Šmicerove “bombe” (32. minut).
Česi pokazuju svoje grublje lice, svesni velikog uloga koji ne zele da prokockaju. Umalo da ih Đukić u 42. minutu jos više razljuti.
U nastavku dve velike prilike domaćina kao da su postavile pitanje dokle će izdrzati fudbaleri u belim dresovima? Česi su opasno pritisli, da bi gostujući napadači u “predahu” pokušavali da odmore svoje u pozadini. Vreme je, naravno, sporo proticalo, crveni krug na semaforu koji je označavao minute nikako nije dolazio do svoje poslednje tačke.
Petnaestak minuta pre kraja strepnje su se obistinile. Radek Bejbl pošteno je opaučio po lopti, Kralj tu ništa nije mogao – 1:1. Ostalo je bila strepnja i po koja nada. I konačno, radost u koju su mnogi sumnjali. Taman kada se Bata spremao da odsvira kraj , Miloševic posle sjajnog centaršuta Drulovića stavlja tačku na veliki trijumf – 1:2.
Kurir sport