Mart i april su meseci kada se grip povlači, međutim, nove zaraze, prema kojima ne postoji kolektivni imunitet u zajednici, ne robuju toj sezonskoj šemi i mogu da zađu i u leto - kaže prof. dr Zoran Radovanović, jedan od naših najistaknutijih epidemiologa.
Meteorolozi u narednim danima aprila predviđaju zahlađenje sa kišom i snegom. Takvo vreme, ukoliko se prognoza obistini, pogodovaće virusu korona.
Teoretski gledano, virus korona osetljiv je na temperaturu. Prema istraživanju kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Covid-19 ostaje stabilan na četiri stepena, a na višim temperaturama njegov otpor opada.
Temperatura, međutim, utiče samo na vreme preživljavanja virusa, a ne na njegovu sposobnost da zarazi. Tokom izbijanja SARS-a 2003. godine, za svaki temperaturni porast od jednog stepena Celzijusa u Hongkongu, broj potvrđenih slučajeva opao je za 3,6 odsto.
Suv vazduh i korona
Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ističe da virusu korona odgovara hladno vreme.
- Virusima iz grupe korona, poznatim kao izazivačima nazeba, odgovara hladno i suvo vreme, kao i ostalim uzročnicima odgovornim za upalu organa za disanje. Pogrešno je uverenje da zimi visoka vlažnost potiče od toga što sneg nakvasi kosu, a lapavica noge, jer je vazduh obično suvlji nego leti. Postoje razna objašnjenja zašto takav suv vazduh pogoduje prenošenju zaraze - recimo, kapljice putuju skoro jedan metar kada je vazduh suv, a kraće ukoliko se sudaraju sa vodenom parom, zatim suv vazduh čini sluznice osetljivijim na prodor mikroorganizama... Pored toga, otpornije klice, koje se prenose i aerosolom, duže lebde ukoliko se ne vezuju za sitne kapljice vode koje ih stalože - objašnjava prof. Radovanović.
Klima zemalja koje su najteže pogođene, uključujući Kinu, Južnu Koreju i severnu Italiju, čini se da se slaže sa tim zaključcima - njihovo vreme je hladno i suvo, što je idealna kombinacija za brzo širenje.
Bez imuniteta
Da, virus korona i grip imaju puno zajedničkih simptoma, način širenja, način na koji utiču na respiratorni sistem. Pa ipak, bilo je primera sličnih virusa koji nemaju tu sezonsku sponu. Na primer, SARS i MERS. Oba virusa dele više od 90 odsto DNK sa redovnim gripom.
Međutim, SARS je opstao čak do jula 2003. (pojavio se u novembru 2002. godine), uglavnom zahvaljujući merama rane intervencije - ali tek nakon što je preživeo proleće i većinu leta. S druge strane, MERS je počeo u regionima poznatim po svojoj vrućini i vlažnosti - prvenstveno na Bliskom istoku. Dakle, teško je tvrditi da su sezonski, što bi moglo značiti da korona virus može biti jednako otporan na vremenske prilike.
Vetar ne utiče na koronu
Prema rečima prof. Radovanovića, vetar može da bude značajan za prenos nekih drugih uzročnika, recimo izazivača Q groznice.
- Na viruse iz grupe korona nema uticaja. Međutim, strujanje vazduha u zatvorenom prostoru može da pomogne da se rasejava aerosol, što važi za mikroorganizme relativno otporne u spoljnoj sredini. Kod ove nove bolesti aerosol je prevashodno značajan u jedinicama intenzivne nege i to posebno pri manipulisanju oko veštačkih pluća (respiratora) - kaže prof. Radovanović
Kurir.rs, blic