DUŠAN KOVAČEVIĆ PREKORIO CELI SVET! Planeta nam je dala ŽUTI KARTON! Dugo smo je razboljevali, ona je sad RAZBOLELA NAS!
U narednih deset godina možemo da očekujemo filmove, knjige, drame o tome kako je svet stradao u vreme koronavirusa, smatra akademik Dušan Kovačević.
Naš najznačajniji savremeni dramski pisac, scenarista i reditelj antologijskih filmova i književnik, ovih dana sređuje stare rukopise, govori o tome kako nam je koronavirus, preko noći, promenio živote.
Koronavirus nam je preko noći promenio živote i uzdrmao planetu. Otkud Kovid-19?
Mi smo već dugo razbolevali našu planetu i sada je planeta razbolela nas. Zatrovali smo vodu, zemlju, vazduh. Jedemo, pijemo i dišemo otrov i moglo bi se reći da je ovo žuti karton koji nam je planeta dala, jer je bilo nepodnošljivo šta smo radili i koliko smo bili bahati i uništavali planetu. Sad simbolično peremo ruke. Svi na planeti peremo ruke, ali bojim se da ih dugo nećemo oprati, šta smo sve uradili ovoj lepoj i, našom krivicom, nesrećnoj Zemlji.
Priča o svetu bez granica raspršila se pred virusom. Zbog čega planeta nije bila spremna?
U poslednjih dvadeset-trideset godina, stalno se pričalo koliko koja zemlja, naravno pričamo o bogatim zemljama, ulaže milijardi, bilijardi dolara u naoružanje. Da je jedan deo tog novca otišao u preventivne svrhe u medicinu, danas se ovo ne bi desilo. Jednostavno, tenk koroni ne može ništa. Apsurd je da su bilijarde i bilijarde dolara i evra ulagane u odbranu od neprijatelja kome se sad ne može ništa. Imamo još jedan veliki apsurd, a to je da je na crnom tržištu u Njujorku, hiljadu i nešto dolara obična maska koja inače košta dolar. Pre nekoliko meseci bila je nemoguća misija da se kaže da će ruski vojnik ući u Italiju ili u Ameriku da pomaže. Sve je dovedeno do užasnog apsurda i do osećanja da je čovek zapravo napravio veliki greh prema civilizaciji, planeti i sad mu se to vraća.
Širom sveta borbu protiv koronavirusa definišu kao rat. U prvoj liniji su lekari. Ko je u drugoj liniji?
Ovom prilikom bih želeo, u ime svih ljudi s kojima sam u kontaktu, da zahvalim lekarima i medicinskom osoblju, koji su stvarno na prvoj liniji fronta. U drugoj liniji su takozvani pozadinci, kao u svakom ratu, koji malo dosađuju i prave nered. Tako da bih zamolio ove iz pozadine, ako već ne mogu da pomognu lekarima, da im ne odmažu. Kako će pomoći? Pomoći će tako što neće biti žrtve, neće se lekari baviti njima. Pomozimo im čuvajući sebe i čuvajući ljude oko sebe. To je najviše što možemo da uradimo.
Kad već pričamo o ovom zlu i o ovom užasu koji nas je snašao, istorija čovečanstva je zapravo istorija ratova i bolesti i po tome se piše i pamti istorija. Mi smo zaboravili da je pre tačno 100 godina, između 1917. i 1920. godine, bila užasna, strašna epidemija španskog tifusa i da je tom prilikom odnela oko 50 miliona stanovnika Evrope i sveta. Odnela je više nego što je ljudi izginulo u ratu. To je bilo pre 100 godina. Mi smo to zaboravili i sada nam se vratilo. Vratilo nam se nepoštovanje prema svetu u kojem živimo. Apsurdno je i to što smo za našu krivicu optužili svinje, krave, majmune, i sad na kraju slepog miša, a mi smo sve to napravili.
Šta mislite, kako će izgledati dan i svet posle epidemije?
Mislim da će se desiti neke bitne promene. Ovo je prilika da upoznamo sami sebe i ustanovimo s kim smo to živeli ceo život. Biće velikih razočaranja kada se upoznamo. Hteo bih da kažem da je život najopasniji po zdravlje, prema tome, kad se ovo jednog dana završi, a ne treba da budemo prerano srećni da će to biti za mesec, dva ili tri, ovo će malo duže trajati, ali ono što je jako bitno, to je da bi bilo dobro da budemo bolji i da cenimo život i vrednosti života na drugačiji način. Nije sve u materijalnom, sloboda je nešto što je najbitnije i najvažnije.
Kakva je sudbina umetnika u ovim vremenima?
Sudbina umetnika u ovim vremenima je poprilično tužna. Kao i u svim vremenima, kada su velike krize, kada su ratovi, kada su bolesti, malo se radi. I onda je isto tako apsurdno u periodima mira, između bolesti i ratova, napiše se poneka knjiga, poneka pesma, nešto se naslika, nešto komponuje, i onda opet dođe bolest, opet dođe rat i onda to unište. Možemo očekivati u narednih deset godina blokbastere o tome kako je svet stradao u vreme korone. Biće knjiga, drama, pesama, slika, filmova velikih o ovoj nesreći i tragediji.
Da li Vi pišete na ovu temu i šta radite ovih dana?
Ovih dana sređujem neke svoje stare rukopise i fascikle koje sam čuvao, računajući da će doći neka bolja vremena kada ću to moći da uradim. Došla su gora vremena, ali bolja za taj posao. Svako od nas ima poneki posao koji je odlagao za dane kada će imati vremena. Sada imamo vremena koliko god hoćemo, a posla će se naći.
Šta možete da kažete onima koji sada subotom ujutru, između četiri i sedam, izlaze iz svojih kuća, a šta onima drugima?
Ovima što između četiri i sedam izlaze iz kuća, to je negde moja generacija, znači za generaciju stariju od 40 godina (smeh), je l' tako, mogu da kažem da se drže dobro, a ovi mladi neka rade šta hoće. Oni pred sobom imaju decenije, a mi imamo dane. Mi moramo voditi računa o svakom danu.
Kurir.rs/RTS