COVID-19 pandemija je uzrokovala globalnu zdravstvenu krizu i pritom pokrenula i onu ekonomsku. Pune razmere zdravstvene komponente katastrofe ovog jedinstvenog događaja, hteli mi to ili ne, posmatraćemo iz prvih redova u sledećih nekoliko nedelja.
Tamo negde u decembru, januaru počeli smo da dobijamo prve informacije o nepoznatoj bolesti, malo "jačem“ gripu, koja je na svoj put totalne svetske dominacije, kao i mnoge druge pre nje krenula iz Kine. Kada sam pre dva meseca bio u Vašingtnu, po hodnicima i uz večernje pivo već se ozbiljno razmatralo koji se efekti COVID-a i do koje će mere on zahvatiti zapadni svet, da bi koju nedelju kasnije žarište epidemije eksplodiralo u našem neposrednom komšiluku, zahvatajući ulice gradova kojima smo i sami do nedavno šetali, stoji između ostalog u sažetku studije dva profesora sa Londonske ekonomske škole objavljene na 24sata.hr.
Neki kažu kako je COVID-19 fenomen koji se događa jednom u generaciji. Slobodno možemo reći kako je reč o katastrofi koja se događa jednom u stotinu godina, a dok sve bude gotovo, verovatno će civilizacija koju poznajemo trajno izgledati bitno drugačije.
Sam COVID-19 virus je vrlo jednostavan i sastoji se od svega četiri proteina i komadića RNA; ukupni genetski kod celog virusa je veličine 8kb, otprilike kao i dužina ovog teksta. Taj jednostavni virus ulazi u naš organizam kroz usta, oči ili nos i napada gornje disajne puteve od nosa pa negde do glasnih žica, dok se ponekad spušta skroz do pluća. Naš organizam u pokušaju odbrane, često zna da pretera u reakciji i počne da napadata pluća, a infekcija u posebno teškim slučajevima uzrokuje totalno otkazivanje respiratornog sistema.
Virus se širi kroz kapljice nastale disanjem, kijanjem i kašljanjem, a na raznim površinama može preživeti od nekoliko sati do nekoliko dana. Molekuli sapuna ga uspešno i lako razaraju pa ako ste ga i dotakli rukama, pranje ruku može sprečiti širenje. Jedna zaražena osoba zaraziće negde između 1,6 do 2,4 druge osobe, virus čini se neproporcionalno snažno napada muškarce.
Obzirom na opštu ograničenost testiranja smatra se kako je posebno opasan za starije osobe, ali ako promatramo rezultate Južne Koreje koja je imala vrlo široki opseg testiranja, sasvim je jasno kako su upravo mladi najveći raznosači virusa.
COVID-19 je bitno smrtonosniji i zarazniji od običnog gripa, ali i dalje bitno manje od SARS-a s kojim smo se bavili i čiju smo pandemiju izbegli pre nešto više od petnaest godina, a s kojim COVID-19 deli solidan deo genetskog materijala.
Ako posmatramo smrtnost od COVID-19, sasvim je jasno kako on napada starije osobe, što je bolno vidljivo u Italiji gde je struktura populacije bitno starija pa nije ni čudo što je Italija pre nekoliko dana pretekla neuporedivo mnogoljudniju Kinu u broju preminulih. To je naravno samo deo kalkulacije smrti, jer iako Kina ima 20 puta više stanovnika, razlike u kulturi pokazuju kako je broj dnevnih kontakata mlađih generacija sa starijima u Italiji dva do tri puta češći od onoga u Kini.
Temeljni problem lečenja u doba pandemije je ogroman pritisak na zdravstveni sistem koji je jednostavno ograničen svojim kapacitetima koji se mere u broju lekara i medicinskih sestara, kreveta, a u ovom konkretnom slučaju i broju respiratora za one ozbiljno bolesne kojima je potrebna pomoć u disanju. Povrh svega, budući da su bolnice mesta u kojima je nadprosečno veliki broj bolesnih i zaraznih pacijenata, za očekivati je kako će se infekcije brzo raširiti među medicinskim osobljem. I dok krevet, sobu ili hodnik možemo efikasno i brzo dezinfikovati i vratiti u prvobitnu funkciju, obolelog lekara ili medicinsku sestru teško da možemo nadomestiti i u normalnim vremenima u preopterećenom sistemu. Ograničeni kapaciteti nužno dovode do trijaže bolesnih prema težini oboljenja, a na kraju, zbog nedostatka temeljnih resursa opada kvaliteta lečenja pa nažalost stradaju i oni koji bi u nekim normalnijim vremenima bili izlečeni.
Konsenzus struke je stoga "izravnavanje krivulje", pokušaj da se eksponencijalno širenje epidemije maksimalno uspori. U prevodu to su sve ove mere kojima smo podvrgnuti proteklih nekoliko nedelja i koje smo nespretno nazvali "socijalno distanciranje“, a uključuju opšte zabrane javnih okupljanja, obvezu kretanja s minimalnim razmakom među osobama i ograničavanje kretanja u prostoru kako bi sprečili da zaražene osobe iz jednog područja infekciju prošire na druge.
Izravnavanje krive ima i svojih mana, jer je teže postići "imunitet krda“ (a zasada i ne znamo sa sigurnošću hoće li se osoba koja je jednom prebolela COVID-19 ponovno razboleti ili razviti trajni imunitet), pa samim tim uz manje kratkoročne žrtve izlažemo se većim rizicima u srednjem roku o čemu se tek poslednjih nekoliko dana počelo govoriti.
To ukratko znači kako je za verovati da će ovo suzbijanje pandemije skoro pa izvesno dovesti do još jednog talasa epidemije koja će uslediti nekoliko meseci nakon dovršetka ovog talasa – što je situacija koja se već dogodila sa Španskim gripom pre sto godina. U našim okolnostima to bi značilo da se drugi talas može očekivati krajem leta, tj. početkom jeseni.
Kurir.rs/24sata.hr