Bio mu je kao sin... Milan Jovanović, fudbaler koji je imao poseban odnos s Misterom, neutešan po saznanju da je preminuo jedan od najboljih
fudbalskih trenera koje je imala Srbija
Radomir Antić i Milan Lane Jovanović oduvek su imali odnos koji je bio za divljenje! Tadašnji selektor Srbije dao je Lanetu ogromno poverenje, a ovaj mu je uzvratio fantastičnim igrama. Uz sve to, bili smo svedoci očinskog odnosa tadašnjeg selektora prema Jovanoviću i, uzvratno, velikog poštovanja.
To nikada nije prešlo u patetiku, protekcije ili bilo šta slično. Prosto je - bio je to samo do srži iskren, otvoren i pošten odnos. Informacija iz Madrida teško je pala Lanetu.
- Saznao sam tužnu vest od Krasića, u prvi mah sam mislio da se reč o neslanoj šali, podvali, koja je Krasiću svojstvena... - počeo je priču Jovanović.
Nažalost, nije bilo tako.
- U petak, 3. aprila, vođen ovom situacijom sa koronavirusom u Španiji, pozvao sam Radomira. Prvi put u životu mi se nije javio. Razlog sam saznao tri dana kasnije, i to na najbrutalniji način.
Nije bilo potrebno postavljati dalja pitanja.
- Nismo se čuli jedan period pre ovoga i za tim žalim. Kada mi je Krasić javio... Prolazi mi kroz glavu taj poziv u petak, koincidencija, telepatija ili šta već. To je da čovek ne poveruje.
Kako kaže i sam Jovanović, teško se o Antiću može reći nešto što se ne zna. -
Nosim dva velika utiska iz našeg odnosa. Prvi je autoritet, znanje, integritet, stručnost i na kraju krajeva rezultat. A drugi su ljudski kvaliteti koje je on posedovao i integrisao u naš tim. Dostojanstvo, poštenje, čestitost i samopouzdanje. Bio je čovek velikog samopouzdanja, borbenog duha i šarma. To su stvari koje daju potpunu dimenziju i veličinu njegovoj ličnosti.
Posle meča protiv Rumunije Antić je za španski As rekao „da je Ronaldo pružio partiju kao Jovanović novine bi zaustavile štampu. Veličanstven je. U karijeri nisam video takvog driblera“...,
- Svako sećanje i podsećanje na detalje budi strašne emocije. I ovog momenta dok razgovaramo... Zato se i kaže da je bol dublje i kompletnije osećanje od sreće. Svako podsećanje na njega će uvek kod mene izazivati patnju i bol.
Za kraj, reči koje sve objašnjavanju.
- Imao je kao trener i čovek ravnopravan odnos sa svima. E, sada svi smo mi lični, pa se nekada u većoj, nekada u manjoj meri razviju emocije. To je raslo u našem odnosu baš kao i pobede, rezultati i karijere. A sve je bilo s pokrićem. Antić nije mene u potpunosti ni poznavao pre nego što me prvi put pozvao u reprezentaciju. Upravo je iz te čistote naš odnos dobio bogatiju i potpuniju dimenziju. Mogu samo da budem ponosan što sam na terenu opravdao sve to - rekao je Jovanović i zaključio: - Žalim samo što ga nisam sreo dve-tri godine ranije, imao bih sigurno duplo bolju karijeru.
Kurir / Miloš Bjelinić
Foto: Dado Đilas