"Moj brat Dejan Stanimirović nije nikakav kriminalac ili šef nekakvog balkanskog narko-kartela u Kolumbiji. Njegova supruga i deca su podstanari u Beogradu. Ja sam podstanar sa svojom porodicom. Radim kod druga u pekari kao pomoćni pekar. Svakog dana nosam džakove brašna. Pa da li je onda realno da je on narko-bos, koji u Evropu prebacuje tone kokaina, a da mi nemamo ništa".
Tako priča Zoran Stanimirović, brat Dejana Stanimirovića, za kojeg je kolumbijska policija objavila da je ubijen 1. aprila u tamošnjem gradiću Gvamal, a njihovi mediji pišu da je on bio ozbiljna karika u švercu kokaina iz Južne Amerike u Evropu i da mu je nadimak bio Markos. Takođe navode da su za njim tragali Europol i još 30 zemalja.
"To je sve ludost", kaže Zoran i dodaje:
"On je bio trener karatea, putovao je po svetu, učestvovao na turnirima... Radio je i kao lični trener. Najnormalnije je putovao svuda sa svojim pasošem i niko ga nije zaustavljao i hapsio na granicama. Donedavno je bio i glavni trener američke karate reprezentacije. Pa razmislite da li je normalno da takva osoba bude narko-diler. Amerikanci su mu pre dve-tri godine dali vizu na deset godina, a oni rade ozbiljne provere pre nego što nekome odobre vizu, i još na toliko dug period".
Zoran naglašava da je Dejan u poslednje vreme bio u Španiji, a da je poslednji put u Srbiji bio u septembru i junu 2019, na sahrani, kada im je preminula majka:
"Poslednji put smo se čuli telefonom pre recimo mesec dana, i tad je bio u Španiji. Planirao je da otvori školu karatea. Odakle sad on u Kolumbiji i njegov pasoš tamo, nemam pojma, znam samo da nije nikakav kriminalac. Sve se nadam da će se javiti i reći: 'Šta se ovo dešava?"
Dejanov brat priča da je on vrhunski sportista, koji je devedesetih godina na svetskim i evropskim takmičenjima u karateu osvajao medalje za Srbiju:
"Od 2000. je radio kao trener. Ranije je radio i kao obezbeđenje. Bio je u karate uniji Marka Nicovića. Sad odjednom svi pišu da je narko-bos. Napravili su nam haos od života. Otac je star, ima 75 godina i u samoizolaciji je. Čita u novinama šta sve pišu, zovu ga prijatelji, potresen je... Ne može da veruje šta se dešava. Izgubiću oca zbog toga. I snaju svi zovu, čak i roditelji dece iz škole. U jezivoj smo situaciji, noćima ne spavamo".
Zoran ističe da će da tužiti sve one koji su pisali i prenosili neistine o njegovom bratu.
"Snaja je predala molbu u Ministarstvu spoljnih poslova da nam pomognu da se proveri da li je on ubijen u Kolumbiji. Angažovali smo i advokata, da vidi da li za Dejanom ima neke potrage u Evropolu, kao i zašto se plasiraju neistine. Ubeđen sam da moj brat nikada ne bi ušao u priču trgovine narkoticima".
Prema nezvaničnim informacijama, veruje se da je Stanimirović u Kolumbiju otišao da za dobru platu radi kao obezbeđenje kod Hozea Visentea Rivijere, zvanog Vojnik, koji je ranije bio vođa jedne gerilske grupe.
Po prvoj verziji o njegovoj smrti, koja je stigla iz Južne Amerike, Soldado je slavio detetov rođendan, a onda su, pod dejstvom narkotika i alkohola, svi zaigrali ruski rulet. Pištolj je opalio kada je bio kod Dejana i metak ga je pogodio u bradu. Navodno su ga Soldadovi ljudi tada izbacili na ulicu, gde ga je pronašla policija, pa tragom krvi krenula do njegove kuće. Tu se zapucalo, i ubijeni su i Soldado i dva policajca. Ostali su uhapšeni.
Prema drugoj verziji, koja je stigla iz kolumbijskih medija, Dejan se posvađao sa Soldadom i ovaj ga je ubio i naredio svojim ljudima da tele izbace napolje. Tu ga je pronašla policija i usledio je dalji obračun.
Postoji i treća nezvanična verzija, da je policija upala u Soldadovu kuću i ubila i njega i Dejana. Kada su identifikovali Stanimirovića, koji je Evropljanin i nevin je, plasirali su medijima priču da je šef jednog od narko-kartela, kako bi opravdali njegovo ubistvo.
Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obratila se supruga Dejana Stanimirovića i zamolila za pomoć, kako bi došla do informacija o njegovoj sudbini. Ona je rekla da je on bio u Španiji i da je to poslednja informacija koju ima o njemu. Naše Ministarstvo će uputiti zahtev Kolumbiji, diplomatskim putem, kako bi se saznalo šta se tačno dogodilo sa njim.
Srbija u Kolumbiji ima počasnog konzula, ali nema ambasadu i ambasadora. Kolumbija je, inače, za naše državljane ukinula vize pre dve godine, pa je, prema poslednjim informacijama, Stanimirović legalno ušao u ovu zemlju.
Prema nezvaničnim saznanjima, Stanimirović nije ni na jednoj javnoj poternici. Po svemu sudeći, u kolumbijskim medijima je lansirana lažna informacija.
(Kurir.rs/Novosti)