Pevačicu Suzanu Jovanović mnogi pamte po hitu "Rođeni u pravo vreme" koji joj je otvorio vrata muzičke karijere. Predstavila je publici spot koji je u to vreme bio produkcijski veoma zahtevan, a od te 1994. godine počinje da osvaja muzičku scenu.
Rođena Beograđanka veći deo detinjstva provela je u Ralji nedaleko od Smedereva. Otac joj je po struci bio električar koji je radio na visokoj peći u Železari "Sartid", a majka je bila domaćica. Majka joj je bila veoma stroga, te je od nje zahtevala da bude odličan đak, dok je Suzana najviše volela da se bavi muzikom, a u pauzama od učenja volela je da se igra sa dečacima na terenu, te je tako često igrala fudbal.
Tokom školovanja, njene glasovne mogućnosti otkrio je profesor Predrag koji ju je za sve priredbe postavljao da bude solista u horu. Međutim njoj je to predstavljalo poseban teret, jer je bila veoma stidljiva kao devojčica. Shvativši da mora da pobedi tremu, počela je da odlazi na brojna takmičenja odakle je donosila nagrade. Nikada nije osvojila prvo mesto, već uvek drugo i treće.
Sa svega 15 godina odlučuje da se oproba na solističkim nastupima, te peva na jednoj svadbi. Komšije iz njenog kraja koje su se venčavale pozvale su je da otpeva nekoliko pesama, to je uradila odlično, te je ubrzo dobila i prvi honorar za to.
Shvativši da može od pevanja lepo da se živi, odlučuje da svoj glas usavršava i počinje da nastupa tokom srednje škole. Zbog toga su neki profesori imali razumevanja, a neki ne. Zbog toga je bila primorana da srednju školu završi vandredno, te je trgovačku školu tako završila sa odličnim uspehom. Brojni nastupi su joj doneli poznanstva sa ljudima iz različitih slojeva ljudi, ali njeno srce uspeo je da osvoji njen kolega, harmonikaš. Niko nije mogao ni da nasluti, ali sa nepunih 18 godina Suzana se venčava, a samo nekoliko meseci kasnije rađa sina Danijela. Brak sa prvim suprugom je potrajao svega sedam meseci, a ona se potom razvodi i vraća u porodični dom. U javnosti nikada nije želela mnogo da priča o tom periodu, a jednom prilikom je rekla:
- Otac je onaj koji brine o vama, bez obzira na to da li je biološki ili ne. Sale (Popović, prim. aut.) ga je i školovao i othranio i gde god da ima priliku ističe da je Danijel i više nego njegov sin.
Danijel, kako je pevačica navela, ne želi da čuje ni reč o svom ocu.
Danijel ne želi da pričam o njegovom pravom ocu, nije zaslužio da ga pominjem. Danijel je odrastao sa Sašom i sa mnom i njegov pravi otac je Sale. Sve što je naučio naučio je od njega. On radi kod nas u "Grandu", u režiji, kao ton-majstor, i odlično se snašao. Meni srce raste svaki dan kada čujem da ga ljudi hvale, napravili smo od njega divnog čoveka i verujem da će jednog dana biti divan suprug – izjavila je Suzana pre nekoliko godina.
Nakon razvoda od prvog muža, roditelji su Suzani pomagali oko deteta, a ona se vraća nastupima. Uspeva da skupi dovoljno novca da kupi pesmu od Bore Dugića, "Maramče svileno" i još nekoliko pesama koje je pozicioniraju visoko na muzičkoj sceni tog vremena. Ljudi počinju da čuju za nju, te je počela još više da nastupa i da ima svog menadžera koji će joj pomoći u karijeri.
Davne 1994. snima čuveni hit "Rođeni u pravo vreme" koji je snimila u saradnji sa osnivačem grupe "Južni vetar" Miletom Ilićem. Počinje da daje prve intervjue za novine, te ističe da je imala ogromu tremu, jer su pre nje u ovom muzičkom sastavu pevale njene koleginice koje su imale mnogo više iskustva od nje u to vreme. Nekoliko godina sarađuje sa bendom, a potom odlučuje da napusti "Južni vetar" i ode u tadašnju produkcijsku kuću "ZAM". Mediji su tih godina spekulisali da je razlog bila veza sa Aleksandrom Sašom Popovićem.
Naime, Suzana u studiju upoznaje bivšeg člana grupe "Slatki greh" koji je u to vreme radio u ovoj produkcijskoj kući. Došao je da posluša Suzanu kako peva, a ubrzo su se sreli u jednom restoranu gde je pevala. Ostvarili su kontakt i počeli da se zabavljaju, a kako je Suzana izjavila, to je bila ljubav na prvi pogled. Nekoliko meseci kasnije započeli su zajednički život.
Kako je jednom ispričala u javnosti, Saša ju je zaprosio tako što ju je odveo u Novi Sad gde je živeo tokom rada sa Lepom Brenom. Došli su u jednu zlataru, a potom joj je rekao da izabere verenički prsten, dok se ne predomisli. Sledeće godine usledilo je venčanje u hotelu "Interkontinental", a kuma im je bila Lepa Brena. Nekoliko dana pre bombardovanja 1999. godine rađa ćerku Aleksandru, dok njen sin Danijel već tada živi sa njima u kući na Bežanijskoj kosi.
Tih godina odlučila je da napravi pauzu u karijeri i posveti se porodici. Nije želela da njenu decu odgajaju dadilje. Trudila se da svake godine objavi nekoliko pesama koje će predstaviti publici, te je od tada objavila nekoliko albuma i veliki broj singlova. Više nije želela da nastupa, pokušavala je da se u medijima pojavljuje onda kada za tim ima povoda. Ljudi koji znaju Suzanu kažu da je veoma prijatna osoba, poštena i da je dobar prijatelj.
kurir.rs/blic