ANA MALJEVIĆ ZA KURIR O ULOZI U SERIJI KALUP: Koristim vreme da slikam ikone i pišem master rad
Vodi aktivan život Teško mi padaju ograničenja, promena navika i dnevne rutine. Imali smo i teže periode, izdržaćemo i ovo.
Na sjajne reakcije publike na RTS i Superstar TV naišla je mini-serija „Kalup“, koja pokreće pitanja o aferi „nestale bebe“.
Pred veliko finale u subotu na Prvog programu RTS za Kurir govori Ana Maljević, koja, za razliku od starije sestre Bojane, nije samo glumica, već i balerina i ikonopisac.
.: Kako ste se spremali za ulogu Džoni? Kakva su vaša iskustva vezana za ovu ulogu i snimanje?
- Za pripremu uloge nisam imala mnogo vremena, ili se to nama glumcima tako uvek čini kada je reč o televizijskoj produkciji. Ostatak ekipe je radio na pripremi serije mnogo duže, oko dve godine, scenaristi i produkcija su odradili odlično svoj deo posla, zahvaljujući čemu je lako prevaziđen taj nedostatak vremena i snimanje je teklo glatko. Moj lik je u funkciji glavnih nosilaca radnje, Ljube i Natalije, tiha im je pomoć i postepeno dobija na važnosti kako događaji u seriji odmiču.
.: Igrali ste i u filmu „Sestre“, koji je isto rađen po elementima istinitih događaja. Možete li da napravite poređenje sa „Kalupom“?
- Obe teme su teške i potresne. Ono što ih povezuje jeste nedostatak empatije i nespremnost i pojedinaca i institucija da pomognu žrtvama. Ako treba da poredim glumačko iskustvo u radu na ta dva projekta, razlika je u tome što sam u toku priprema za film „Sestre“ imala priliku da neposredno čujem priče žrtava trgovine ljudima i stručnih lica koja im pomažu u oporavku od traume, što nije bio slučaj sa „Kalupom“. Neki roditelji jesu dolazili na set i pomagali Nadi Šargin i ostalima koji su tumačili njihove uloge u seriji, ali ne kada su bili moji snimajući dani, tako da ih nisam upoznala niti mogla da osetim težinu njihove patnje. To je verovatno bolje zbog moje uloge, jer inspektorka mora da bude hladna, racionalna i proračunata, dok sam u „Sestrama“ igrala psihologa koji pomaže žrtvama, pa je njihovo iskustvo bilo od neprocenjive pomoći.
.: Da li „Kalup“ može da pomeri nešto napred u našem društvu kad je reč o nestalim bebama?
- Skeptična sam, ali ne i obeshrabrena. Naše je da kao društveno odgovorna bića činimo koliko možemo da ta tema bude stalno aktuelna u javnosti. Ako bi svako radio ono što je do njega, da stvari pomera u pozitivnom pravcu, i naša društvena stvarnost bila bi bolja.
.: Da li se TV serije danas u svetu rade po kalupu?
- Kako koje i kako gde. Dosta se kupuju franšize, što postavlja određena ograničenja, ali na to pitanje bolje bi odgovorio neko ko se bavi produkcijom.
.: Koliko vas kao glumicu često pokušavaju da strpaju u kalup?
- Zbog činjenice da sam i balerina često sam dobijala uloge koje zahtevaju i te veštine i sposobnosti. Ali u poslednje vreme dobijam dovoljno uloga koje su drugačije.
.: Imate veoma neobičnu biografiju. Da li se ponekad kajete što ste balet zamenili glumom? Svojevremeno su vam tu predviđali svetsku karijeru.
- Balet je fizički zahtevan, dešavaju se povrede, postoje i ograničenja koja postavljaju godine... Igram i baletske uloge još uvek, treniram intenzivno, održavam formu, ali glumom ću svakako moći da se bavim znatno duže, tako da se ne kajem.
.: Završili ste master iz ikonopisanja i radite veoma lepe ikone. Kako ste otkrili i ovaj svoj dar? Da li sada dane provodite slikajući?
- Provodim dosta vremena slikajući. Pogotovo sada kada sam veći deo dana u kući. Nalazim veliko zadovoljstvo i smirenje u tome. Otkrivam jedan potpuno drugačiji svet, nove poglede na život.
.: Kakvu paralelu u ovom poslu nalazite sa glumom?
- Ne nalazim paralele. U ikonopisu je sve drugačije u odnosu na glumu.
.: Vaša klasa sada igra glavne uloge u mnogim TV serijama (Vuk Kostić, Sonja Kolačarić, Bojana Stefanović...) Sa kim ste tokom studija družili, a na koga danas možete uvek da se oslonite?
- Na Sonju Kolačarić i Radivoja Bukvića.
.: Zašto nema posla za vas na Terazijama? Prošlo je mnogo godina od premijere „Čikaga“. Da li je to vaša odluka?
- Prošlo je 12 godina od premijere „Čikaga“. U tom vremenu sam imala još tri uloge u matičnom pozorištu. Nije moja odluka, ali komplikovano je to objasniti. Uloge u mjuziklima su veoma zahtevne i jako je naporno i fizički i psihički igrati više njih istovremeno. Trenutno mi odgovara ovako i zbog drugih uloga izvan pozorišta i zbog master studija za restauraciju i konzervaciju ikona, koje trenutno pohađam.
.: Kako se nosite sa činjenicom da živimo u vanrednom stanju? Koja je vaša poruka?
- Teško mi padaju ograničenja, promena navika i dnevne rutine, ali, s druge strane, imam više vremena da se posvetim slikanju ikona i pisanju master rada. Imali smo i teže periode, pa smo ih prebrodili, izdržaćemo i ovo.
Kurir.rs/Ljubomir Radanov/Foto: Milovan Ilić