Smrt fudbalskog trenera Radomira Antića, koji je u ponedeljak u 71, godini preminuo u Madridu, potresla je čitav svet, a Užičanin Slobodan Janković, njegov drug iz detinjstva, kaže da je ponosan na činjenicu da je gotovo ceo život drugovao sa takvim čovekom.
- Nisam znao da je bolestan, iznenadilo me sve. Nikada to nije pominjao, počinje za Kurir priču čovek, koji je obeležio istoriju užičke košarke.
Janković, se seća kada je upoznao Radomira Antića.
- On i ja smo rođeni iste godine, kad smo se prvi put videli bilo nam je pet ili šest. Obojica imamo stariju braću, on i mlađu sestru Miru. Dok nije postao trener, nisam ni znao da je rođen u Žitištu. Sa obzirom na to da su mu i otac i majka bili u vojsci nije ni čudo. Ako se dobro sećam, majka Milka je bila major i imala viši čin od Radovog oca kapetana Jova.
Radomir je oduvek voleo sport.
- Svi mi smo voleli sport i trenirali sve i svašta. Rade je bio dobar košarkaš, odličan u baratanju stonoteniskim reketom ili u gimnastici. Zimi smo znali da igramo hokej. Prospemo vodu ispred zgrade, čekamo da smrzne, a onda hokejaška utakmica.
Rade je bio multitalenat, a mislim da se za fudbal opredelio jer je bilo najbliže zgradama u kojima smo živeli. Sa obzirom na to, da je ovde veći deo godine prilično hladno, bilo mu je verovatno lakše da ide na trening na stadion nego do sale u kojoj se recimo igrala košarka. U svakom slučaju nije pogrešio.
Popularni Boban Blek, kaže da je Radomir Antić bio vrlo temeljan.
- Kada je postao trener često smo tokom leta kada dođe na Zlatibor pričali. Oduvek je voleo da dođe na košarkaški kamp koji danas nosi ime Aleksandra Nikolića i sa mojim kolegama Žeravicom, Maljkovićem, Džakovićem... priča o tome kako se igra recimo, zonski presing ili kako mi u košarci branimo prvo dodavanje. Pitao je i druge trenere, sve ga je zanimalo. Sećam se jednom smo se nas dvojica zatekla za šankom kafića... Satima smo pričali o detaljima trenerskog posla. Znam da je posle jednog suseta sa nama odlučio da kada protivnik kreće u napad iz svog šesnaesterca tera golmana da izađe na 10, 12 metara od gola i tako provocira pas u dubinu, dok njegovi napadači pritiskaju rivala sa loptom. Primetio sam da tako može da padne gol, a Rade kaže: "Jedan od ko zna koliko pokušaja. Mnogo više puta ćemo uzeti loptu".
Kada priča o Antiću, Janković podvlači:
- Porodica mu je bila na prvom mestu. Uvek kada dođe na Zlatibor, Vera, ranije Ana i Dušan, a danas unuci su bili uz njega. Svakog sekunda. Kao trener je autoritet gradio na znanju, ali mislim da je u porodičnim vrednostima jedna od tajni uspeha koje je pravio. Svuda je imao sjajan odnos sa ekipom i ljudima iz kluba. Bio je čovek iz naroda, svima dostupan. Zato su ga sad vidimo, svi voleli.
Kurir sport / Nenad Kiš
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: