Nemačka je strategiju za borbu protiv koronavirusa brzo osmislila, a svemu treba da zahvale jednom radniku i njegovom neslanom ručku.
Kako se navodi, u januaru, tokom pauze za ručak u fabrici auto-delova "Vebesto", jedan radnik se okrenuo svom kolegi i zamolio ga da mu doda so. U trenutku dok je uzimao slanik osim soli od kolege je dobio i koronavirus.
Činjenica da su naučnici odmah uspeli da detektuju ovaj trenutak razmene, promenio je tok borbe protiv koronavirusa u Nemačkoj. Naime, ove kolege bile su rana veza u onome što je trebalo da bude prvi dokumentovani lanac prenosa koronavirusa sa čoveka na čoveka izvan Azije.
Inače, sedište ove firme je u Stokdorfu, gradu koji broji oko 4.000 stanovnika u blizini Minhena u Bavarskoj. Kompanija u kojoj su radili gurnuta je "pod mikroskop" nakon što je otkriveno da je jedan od zaposlenih, Kinez, bio zaražen virusom i da ga je doneo u "Vebasto".
Virus je prenet i osobi koja je ručala u kantini, a sa kojom kineski pacijent nije imao nikakav kontakt.
Naučnici su dali sve od sebe ne bi li ušli u trag virusu i testirali i izolovali zaražene radnike.
Nemačka je tako dobila presudno vreme za izgradnju svoje odbrane od koronavirusa, za razliku od nekih drugih država, i time spasila na hiljade života.
Prvi prenos virusa sa čoveka na čoveka u Nemačkoj dogodio se mnogo pre nego u Italiji, ali začudo, Nemačka ima mnogostruko manji broj smrtnih slučajeva, jer su čak mesec dana pre Italije "uhvatili" prenos, dok je Italija to učinila prvi put 21. februara.
Do tada je Nemačka uveliko uvela masovno testiranje i usvojila vladinu strategiju za borbu protiv epidemije. U Nemačkoj je do sada registrovano nešto više od 2.600 žrtava, dok je crni bilans u Italiji 18.279.
"Shvatili smo da moramo pažljivo da pratimo lanac infekcije, da bismo ga prekinuli", rekao je dr Klemens Vendtner.
Bavarska je, slušajući instrukcije njegovog tima, prva uvela mere blokade, koje su 22. marta primenjene i u čitavoj zemlji.
Engleski naučnik Kris Viti pohvalio je nemačke kolege koji su uspele masovnim testiranjem da spreče širenje virusa.
"Svi znamo da je Nemačka učinila mnogo toga da bi što više uznapredovala testiranje na virus i mnogo možemo da naučimo iz toga", priznao je Viti.
Kristijan Drosten, virolog i "glas razuma" u Nemačkoj u jeku pandemije rekao je da je njegovoj zemlji pomoglo to što su u rekordno kratkom roku uspeli da "izoluju" prvi klaster.
"Pošto smo imali ovu minhensku kohortu odmah na startu, postalo je jasno da samo velikim pritiskom možemo dalje da sprečimo širenje ovog virusa", rekao je Drosten.
Kako je sve počelo
U ponedeljak 27. januara Holger Engelman, direktor "Vebasta rekao" je vlastima da je u toj kompaniji jedan od radnika inficiran koronavirusom. Žena, koja radi u predstavništvu u Šangaju, prethodnih dana je prisustvovala radionicama i brojnim sastancima u glavnoj zgradi "Vebasta".
Njeni roditelji, iz Vuhana, posetili su je nekoliko dana pre nego što je 19. januara otputovala u Stokdorf. Dok je boravila u Nemačkoj, neprekidno su je mučili bolovi u grudima i leđima, a i osećala je konstantan umor, ali je sve to pripisivala džet-legu.
Odmah po povratku u Šangaj dobila je temperaturu. Ubrzo je testirana i potvrđeno je da je pozitivna na Covid-19, onda su testirani i njeni roditelji. Momentalno je hospitalizovana, ali je stigla da javi svojim direktorima da je zaražena. Oni su odmah obavestili predsednika kompanije.
Istog sekunda u "Vebastu" je organizovan "krizni štab". Nisu čekali ni sekund, već su odmah obavestili vlasti šta se događa i krenuli da identifikuju sve zaposlene koji su bili u kontaktu sa koleginicom iz Kine.
Jedan od njih je bio i sam predsednik kompanije.
"Rukovao sam se sa njom četiri ili pet dana pre nego što mi je stigao mejl da je zaražena", rekao je Engelman.
Koleginica koje je, kao se ispostavilo, nemački "nulti pacijent", slovi za odličnu radnicu. Kompanija je namerno zaštitila njen identitet, ali su apelovali na ostale radnike da im pomognu da suzbiju zarazu.
U tome je nadležnima dosta pomogao i onlajn kalendar obaveza svih radnika, te su samo jednim pogledom na njega saznali ko se kad i gde susreo sa "nultim pacijentom".
"To je bila čista sreća. Dobili smo sve neophodne informacije od zaposlenih i na taj način smo uspeli da rekonstruišemo lanac širenja zaraze", rekao je Vendtner.
Tako su otkrili i da je pacijent broj 1, prvi koji je dobio zarazu od koleginice iz Kine, sedeo direktno do nje na sastanku u jednoj manjoj kancelariji 20. januara.
Tamo gde nisu imali podatke iz kalendara, naučnici su koristili sekvenciranje genoma virusa, i tako analizirali kako se virus prenosio od jedne do druge osobe. Prateći ove tragove ustanovili su da je pacijent broj 4 nekoliko puta bio u kontaktu sa nultim, te da je sedeo direktno iza pacijenta broj pet u kantini. Virus se preneo u trenutku kada je pacijent broj pet od četvrtog zatražio malo soli.
Zaražene budnim okom pratili 24 sata
"Vebasto" je već 28. januara zatvorio svoje kancelarije u Stokdorfu. Od 27. januara do 11. februara registrovano je ukupno 16 zaraženih u minhenskom klasteru. Samo jedan nije imao simptome virusa.
Svi su odmah hospitalizovani kako bi lekari mogli da prate njihovo stanje i uče o tome kako se virus razvija. Polovinom marta Bavarska je uvela potpunu blokadu, a odmah potom mere su stupile na snagu u čitavoj Nemačkoj. Zatvorene su škole, prodavnice, restorani, igraonice i igrališta...
Nažalost, ovo nije pomoglo Nemačkoj da u potpunosti suzbije širenje koronavirusa, ali je uspela da značajno smanji širenje zaraze, što je rezultiralo značajno manjim brojem mrtvih nego u Italiji. Stopa smrtnosti u Nemačkoj iznosi svega 1,9 odsto, dok je u Italiji taj postotak 12,6.
Razlika između Nemačke i Italije je u tome što je Nemačka odmah otpočela masovna testiranja. Do sada je testirano više od 1,3 miliona ljudi. U ovom trenutku obavljaju oko pola miliona testiranja na nedeljnom nivou.
Sa druge strane, Italija je od 21. februara testirala jedva nešto više od 800.000 ljudi. Za sada se testiraju samo oni koji su hospitalizovani i imaju ozbiljne simptome.
Uzimajući u obzir odnos broja obolelih i preminulih, reklo bi se da Nemačka dobija ovu bitku. U početku su bile procene da će od smrtonosnog virusa u ovoj zemlji umreti najmanje 12.000 ljudi, međutim, sada se veruje da će ta brojka biti značajno manja.
Kurir.rs/Reuters