Aprilski rat i poraz tadašnje vojske Kraljevine Jugoslavije i danas izaziva gorka sećanja, jer je oružana sila tadašnje zajedničke države, bila suočena sa višestruko nadmoćnim neprijateljem, ali pre svega bila uništena izdajstvom, delovanjem pete kolone i defetizmom.
Ponižavajući poraz je ipak donekle ublažen pojedinačnim primerima hrabrosti i poržtvovanja, od kojih je jedan dod najsjajnijih primera otpor Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole, koji se desio na današnji dan pre 79 godina.
Borbe oko Topole su započele 11. aprila a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane je konjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu.
Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.
Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila.
Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju.
Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.
(Kurir.rs/klanrur.rs)