Dok se zbog pandemije polovina čovečanstva našla pod nekom vrstom blokade i izolacije, Švedska je ostala praktično jedina zemlja u Evropi koja i dalje odbija da uvede mere koje će drastično uticati na normalan tok života i rada u zemlji. Za sada joj to uspeva, ali postoje i razlozi zbog čega se zemlja odlučila za ovaj pristup, a koji u drugim državama ne bi mogao da se primeni.
Švedske vlasti savetovale su građanima da praktikuju preventivne mere, ali ipak dozvoljavaju veliku količinu lične slobode. Škole, restorani i kafići su otvoreni, a ljudi se nesmetano okupljaju na zelenim površinama gde uživaju u prolećnom vremenu.
Sve to je posledice kontroverzne taktike "imunitet krda". Princip je jednostavan - dopustiti da se virus širi među stanovništvom, a pritom zbrinuti one najugroženije kako bi se razvio kolektivni imunitet.
Od ovog pristupa već su odustale Velika Britanija i Holandija, kada je došlo do prave eksplozije u broju zaraženih i ogromnog opterećenja zdravstvenog sistema, ali nordijska zemlja se i dalje oslanja na nešto što bi se moglo nazvati individualna odgovornost.
Institut za javno zdravlje Švedske upozorava ljude da pokriju usta kada kašlju i kijaju i da redovno peru ruke, da drže socijalnu distancu, kao i da se ne okuplja više od 50 ljudi na jednom mestu, ali ne planira nikakve mere totalne izolacije zemlje.
Ukratko, vlada verije svojim građanima da će poštovati preporuke i ostavila im je dosta slobode, uzdajući se u njihovu odgovornost. Građani, sa druge strane, imaju visok stepen poverenja u vlast, zbog čega se dobrovoljno pridržavaju smernica.
Takođe, na ruku im ide i tradicionalno "hladan" mentalitet Šveđana, koji i u normalnim okolnostima drže odstojanje od drugih i ne sedaju blizu nepoznatih ljudi.
Jedinstvena kombinacija
Mnogu stručnjaci u zemlji i inostranstvu upozoravaju da je ovakav pristup recept za katastrofu, posebno kada se uzme u obzir da je smrtnost od virusa u Švedskoj veća od sedam posto. Ipak, postoje i oni koji smatraju da zbog jedinstvene kombinacije uređenja i mentaliteta u Švedskoj ovakva "opuštena taktika" baš i isključivo u toj zemlji može da uspe.
U drugu grupu spada i jedan od najvećih menadžment teoretičara sadašnjice i autor bestselera "Fanki biznis" Kjel Nordstrom.
Uticajni svetski mislilac gostovao je na video kanalu "24sata.hr" gde je govorio o uticaju aktuelne krize na ekonomiju, ali se dotakao i situacije u Švedskoj.
"Razlog zbog kojeg Švedska radi drugačije jeste što jako puno Šveđana u Švedskoj i mi verujemo vladi, premijeru, policiji, stručnjacima i to znači da odmah pratimo sve mere. Ako je mera da budemo na distanci, ljudi to rade. Ako kažu sedite za svaki drugi sto, mi ćemo tako sesti. Ako vlada kaže da ne posećujemo rođake koji imaju više od 65 godina, mi to radimo. Iako ovo izgleda kao vrlo uspešna mera, mislim da se ne bi mogla primeniti u, na primer, Grčkoj", rekao je Nordstrom.
Mislilac je naglasio da u Grčkoj, na primer, postoji nepoverenja građana u institucije, kao i vlade u narod.
"Mi možemo da sprovodimo ovakve mere, jer imamo istorijsku tradiciju poverenja u institucije i zato mere mogu da budu blaže kod nas, ne treba nam vojska i policija da bismo u tome uspeli. Za sada sve funkcioniše", zaključio je on.
Nordstrom je objasnio da postoje dve ili tri opcije za borbu protiv korone u nekoj zemlji - sprovođenje izolacije kako se virus ne bi širio, puštanje da virus hara zemljom, ali i srednje rešenje za koje se odlučila Švedska.
"Možete naći nešto između, gde ćete zaštiti deo populacije koji je osetljiv, dakle ljudi iznad 65 godina, a istovremeno da sve ostalo nastavi da funkcioniše normalno, tako da ne uništite ekonomiju. Švedska nastoji da učini obe stvari. Kao što znate u Švedskoj rade škole i ako oboli neko mlađi ne gledamo to kao katastrofu, jer oni obično ne završe na intenzivnoj nezi. Dakle, tražimo balans da zaštitimo osetljive grupe, a da sve ostalo normalno funkcioniše", objašnjava.
Neke zemlje imaju infrastrukturu koja može podneti tako nešto poput izolacije, poput Nemačke koja je ispred svih evropskih zemalja i koja radi najviše testova od svih.
"Oni testiraju mnogo više od svih ostalih, imaju jak zdravstveni sistem i intenzivnu negu. Lako je sa tolikim brojem urađenih testova reći nekome nemoj da ideš kod nekog zato što on ima korona virus", smatra Nordstrom.
Sa druge strane, princip karantina ima nuspojavu, koja se vidi na primeru Singapura.
"Oni su se jako uspešno odupreli koroni, imali su potpuni karantin i uspeli su da se izvuku. Međutim, sada su počeli da se otvaraju, ali se virus vratio. I tu je problem - zatvorićete ljude na neko vreme, ali šta kad ih pustite napolje? Vi i dalje nemate vakcinu i još uvek ste pod rizikom", kaže Nordstrom i dodaje da u celoj toj situaciji mora da se nađe balans, ali da je to jako teško.
Kurir.rs/Blic
Foto: EPA