Cveti praznik se uvek praznuju u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa.
Ovaj praznik ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Simbolika magarca
Mnogi se pitaju zašto je Hristos u Jerusalim dojahao na magarcu i zašto su ga ljudi dočekali baš palminim grančicama. Iza ovoga krije se vrlo bitna simbolika!
Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Кralja – ratnog zavojevača.
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro, odn. vodom u kojoj je stajalo, umivaju ukućani kako bi bili rumeni i zdravi. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.
Ko prvi ubere cvet...
A ko prvi ubere cvet na Cveti, veruje se da…Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.
Od praznika Cveti do Duhova cveće se ne bere.
(Kurir.rs)