Infektolog Dušanka Duda Živković bila je među prvima od 32 zdravstvena radnika u Leskovcu zaražena virusom.
Kao bolesnik sa dijabetesom, prebačena je u Beograd, gde je posle desetak dana podlegla opakoj bolesti. Od virusa je oboleo i njen suprug, prof. dr Dragoljub Živković i on se leči na Infektivnoj klinici u Beogradu i u stabilnom je zdravstvenom stanju.
O roditeljima je u Beogradu brinula i njihova jedinica Ivana, kardiolog u Kliničkom centru i doktorant, mlada majka na koju je sada pao ceo teret. Kaže da je od prvog dana pojave virusa u svetu strepila za svoju majku.
- Još kada se virus pojavio u Kini, znala sam da će stići u Srbiju i znala sam da će moja majka biti u prvim redovima. I otac i ja smo pokušali da je upozorimo, ali nije htela da ostavi svoje kolege i svoje pacijente. Bile smo stalno u kontaktu, pričala mi je sa velikom brigom o prvom zaraženom koji je doveden na infektivno odeljenje i kasnije kako se razbuktava virus, ali ni tada nijednog momenta nije razmišljala da ostane kod kuće - priča Ivana, koja je svojim roditeljima podarila dvoipogodišnju unuku Katarinu.
Smrt doktorke koja je dve decenije vodila Infektivno odeljenje i imala uslove za odlazak u penziju potresla je građane Leskovca, a posebno njene kolege, koji predlažu da budući ovdašnji zdravstveni centar ponese njeno ime.
- Pre tri nedelje na dežurstvu nam je pričala da nas težak i opasan posao očekuje u ovoj pandemiji. Kaza, ne ustuknu, i dade život na oltar svoje časti i profesionalizma. Zdravstveni centar Leskovac mora ovoj ženi junaku dati ime "Dr Dušanka Živković" - smatra Miodrag Miladinović, internista u leskovačkoj bolnici.
I druge kolege kažu da je bila odličan stručnjak i još bolji čovek.
- Njen odlazak je tragedija za našu bolnicu. Ona jeste heroina, koleginica koju sam posebno uvažavao, najpre zbog njene stručnosti, potom što je bila tihi drug, dobra supruga, majka i baka - kaže direktor bolnice Nebojša Dimitrijević.
Doktor Aleksandar Rangelov je poredi sa kapetanom broda.
- Dudu ću pamtiti kao kapetana koji je potonuo sa svojim brodom, kao oficira koji je poginuo na bojnom polju spasavajući svoje vojnike, kao majku koja se bacila u čeljust zveri da bi spasla svoju decu - ocenjuje ovaj ortoped, dok njen kolega i kućni prijatelj neurolog Nenad Zdravković kaže da je doktorka Živković bila "lekar, majka, supruga, baka, koleginica, dama koju će Leskovac pamtiti".
Bračni par Ljubinka i Dragoljub Živković bili su i inače par za ugled. Njihova ljubav počela je još u gimnazijskim danima u Leskovcu i krunisana je 10 godina kasnije brakom i rođenjem ćerke jedinice, kasnije ponosom svojih roditelja.
Dragoljub Živković, redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Nišu, bio je tri godine predsednik opštine Leskovac, izabran na prvim demokratskim izborima u Srbiji posle 2000. godine, kada je Dušanka već nekoliko godina bila na čelu Službe za infektologiju Opšte bolnice u Leskovcu, službe kojoj je dala sve svoje znanje, na kraju i – život.
Na Infektivnom odeljenju u Leskovcu zaraženi su, naime, svi lekari i sve pomoćno osoblje, a ovoj nemani zasad odoleva samo jedan iskusniji lekar, koji je odbio da prokomentariše smrt svoje koleginice uz obrazloženje "da suviše boli".
(Kurir.rs/Blic, M.I.)