U Njujorku se trenutno može čuti : zavijanje sirena hitne pomoći. U svako doba dana i noći mogu se čuti kako jure ulicama, dok bolničari pokušavaju da spasu nekoga ko je dobio koronu.
Život kakav smo ga poznavali ovde se zaustavio, praktično preko noći. Nestali su prepuni vagoni podzemne železnice, sirene automobila i velike gužve jednog od najvažnijih svetskih gradova.
Tajms Skver sada stoji prazan. Grand Central Terminal napušten je. Grad koji nikad ne spava je u nesvesti a sirene su neumoljive.
Ljudi se plaše i lako je shvatiti zašto. Svakog dana tmurna smrt i zaraza nastavljaju svoj pogubni marš.
SAD su sada nadmašile Italiju u ukupnom broju potvrđenih smrti od virusa, dostigavši njegov najsmrtonosniji dan u petak sa 2057 smrtnih slučajeva. Njujork je i dalje najteže pogođena država sa više slučajeva nego bilo koja druga država na svetu.
Još je teško shvatiti da je travnata livada u Centralnom parku , pretvorena u terensku bolnicu. Isto tako i teniski kompleks u Flašingu koji bi trebalo da bude domaćin US Opena za samo nekoliko meseci.
Gradske vlasti su sa mrtvačnicama parkirale brojne hladnjače s prikolicama ispred bolnica kako bi se izborile sa velikim brojem mrtvih. U jednom tragičnom videu koji kruži internetom, viljuškar je prikazan kako se dižu tela na prikolici u Bruklinu.
U međuvremenu, gradski zvaničnici su angažovali radnike koji će sahraniti neke od mrtvih na ostrvu Hart, kraj obale Bronksa. Na snimcima bespilotnih letelica prikazane su posade sahrana u blatnjavim rovovima, koji su zakopali telo za telo u drvenim kutijama.
Neki ljudi su pobegli iz grada, ali milioni jednostavno uče da žive u zatvoru. Sada krećemo u petu nedelju. To je mnogo teže jer su mnogi stanovi ovde maleni.
Terenska bolnica Central Park u srcu Njujorka primila je svoje prve pacijente, jer su SAD zabeležili svoj najsmrtonosniji dan do sada.
Noću sirene još uvek urlaju, podsećajući na tragediju koja se odigravala u bolnicama u blizini. Ali postoji i drugi zvuk, onaj koji svakodnevno dobija na jačini.
U 19h oni Njujorčani u svojim stanovima zaustavljaju ono što rade, stoje na balkonima, na prozorima ili na krovovima, i počinju da pljeskaju i lupaju i zvižde kao ludi.
To je maleni znak zahvalnosti radnicima na liniji fronta koji su usred nezamislive bitke. I samo nekoliko trenutaka sirene se utapaju zvukom nade.
Kurir.rs/the Age
Foto: George Petkovich