Kriza zbog epidemije korona virusa samo je pogoršala nejedinstvo Evropske unije, pa su zemlje članice bile prinuđene da se preko noći organizuju svaka za sebe kako bi se izborile sa zarazom, piše zagrebački Jutarnji list.
Evropska unija, odnosno ideja solidarnosti kao jedan od principa ove zajednice kao da je prestala da postoji, kao da se zamrzla ili izgubila, zalutala neznano kuda dok brojevi obolelih i umrlih samo rastu, navodi hrvatski dnevnik.
U komentaru povodom aktuelne situacije, autorka Slavenka Drakulić piše da je nejedinstvo o raznim pitanjima bilo, dodue, očigledno i znatno pre korone.
Nama se lomilo preko leđa u vreme ratova devedesetih, kad su Nemačka, Velika Britanija i Francuska zauzimale posve različite strane. Zatim se EU podelio na sever i jug oko spasavanja Grčke, odnosno evra, da bi podela doživela vrhunac u vreme izbegličke krize 2015. i 2016, navodi se komentaru.
Ističe se da je pukotina između istoka i zapada postala jaz kad je Mađarska podigla ilestvcu i odbila da prihvati izbegličku kvotu.
Jedino oko čega su se članice složile, podseća se, bilo je zadržavanje izbeglica u Turskoj.
Jedna od posledica, konastatuje autorka, tog nejedinstva jeste i porast nacionalizma, desnog populizma i sve veće zatvaranje u nacionalne granice.
Kriza zbog epidemije pogorala je situaciju. To je najnovija, a moda i najvanija kriza jer otkriva da Unija ne funkcionira na onom osnovnom nivou solidarnosti i saradnje zbog spasavanja ivota vlastitih građana. Ne samo da nije bilo i jo nema zajedničke strategije borbe protiv epidemije nego je na videlo izala zastraujuća sebičnost s grabeom oko uvoza opreme, navodi Slavenka Drakulić.
Italija je, ukazuje, dugo ostala bez ikakve pomoći, čak je Nemačka u početku zabranila izvoz zatitne opreme. Niko je nije imao dovoljno, ali nije bilo volje da se taj problem zajednički reava.
Pomoć je, ističe, stigla sa neočekivane strane, uskočili su Kinezi i Rusi.
Sada evropske zemlje jedna drugoj pomau u zbrinjavanju bolesnika, ali ta pomoć stie u času kad je ideja solidarnosti, pa i smisla zajednitva u vreme nevolje već jako narušena, navodi autorka.
U ovakvim se situacijama iskazuju pripadnost istoj zajednici, briga jednih za druge, ističe se u komentaru i dodaje da, ako na tome projekt propada, šta će ostati.
Izgubljeno poverenje građana teko je nadoknaditi. I dok jedni veruju da će ova kriza ojačati EU, drugi se pribojavaju da je na putu raspada. Solidarnost u pruanju zdravstvene pomoći već je omanula, pitanje je samo zbog čega - ogromne i trome birokratije koju je teko pokrenuti, nedostatka liderstva ili elementarnog nedostatka osećaja zajednitva.
A sada je, dodaje autorka, na redu drugi deo priče - finansijska pomoć za oporavak od tete, te ponovo nastaje rascep po staroj podeli na sever i jug.
Italija, panija i Francuska trae da se osigura mogućnost zajedničkog zaduživanja, dok se Nemačka, Austrija, Finska i Holandija tome protive jer se boje da će većina zaduženja tzv. korona obveznica otpasti na njih.
Ma koliko u ovom treutku to izgledalo brutalno i ma koliko virus ugroavao populaciju Evrope, sagledan u perspektivi velikih epidemija i ratova, ipak je manje poguban za ljudske živote, nego za zajednitvo", konstatuje se u komentaru.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Shutterstock