Pojedine domaće zvezde rasle su i stasavale u potpunoj bedi i siromaštvu. U tom periodu, nisu mogli ni da sanjaju kakav će uspeh jednoga dana doživeti. Primera radi, Lepa Brena svojevremeno je ispričala kako je na početku karijere bila više gladna nego sita, te da je postojao period od pola godine kada je živela samo na jogurtu i hlebu.
"Doslovno sam bila gladna kada sam otišla u Beograd da studiram turizam i tamo provela šest meseci gladna. Sećam se kako sam očajnički štedela novac da mogu na ekskurziju u Kupare pokraj Dubrovnika. Jela sam hleb i jogurt, pa ako sam htela slatko malo sam pošećerila. Jednog dana sam totalno pokisla i na košavi stajala na autobuskoj stanici, gladna i jadna, a uz noge mi se stisnuo neki mali pas. Drhtali smo od hladnoće, nebo je proparala munja i kao da mi je prosvetlila mozak. Rekla sam sebi: 'Nemam novca ni za knjige ni za hranu, od danas uzimam život u svoje ruke.' Vratila sam se u Brčko i srela sastav s kojim sam kasnije i nastupala i rekla im: 'Pevačica vam je sjajna, ali ja sam bolja', Saša Popović je podigao naočare i to je bilo to", ispričala je ona, za koju nije sve u bogatstvu i velikom kućama.
"Odrasla sam u stanu od 50 kvadratnih metara i kao devojčici san mi je bio da nešto napravim, da budem samostalna, a to i jesam. Ali na kraju kada ispunite sve i kada kupite auto koji želite, prsten, pa bundu, pa onu torbu i kada sve to imate i kada ujutru ustanete i pomislite na to da do WC-a imate 20 metara od kreveta ili da ste nešto zaboravili na trećem spratu kuće, shvatite da sve to u srži nema smisla. Kuća u kojoj živimo, dok je bila puna dece i njihovih prijatelja i gde se svako jutro pravio doručak za šestoro dece i gde se živelo dinamično, imala je smisla. Sada je postala prazna. Smestila bih se bilo gde gde ne bih čula buku automobila, bilo bi zgodno u neko selo kraj Beograda. Želim da živim opušteno i prirodno", istakla je tada Brena.
Komičar Jova Radovanović odrastao je u siromaštvu na tadašnjoj perferiji prestonice, kod Cvetkove pijace. Kako je ispričao jednom prilikom, otac mu je mnogo radio, a majka je bila kod kuće pazeći na svoje četvoro dece.
"Meso smo jeli jedanput nedeljno, a ostalim danima ne, jer nije bilo novca. Ponekad otac zaradi više, pa donese kobasice i tada je bilo slavlje u kući", ispričao je Jova.
Kada je Ljubiši Samardžiću preminuo otac, majka Radmila, sestra Vida, brat Žarko i on krenuli su u borbu za egzistenciju.
"Ostali smo samo sa minimalnom, porodičnom penzijom, od koje se, kako se onda govorilo, nije moglo ni umreti, a kamo li živeti..." ispričao je jednom Ljubiša, koji je još kao dete tražio razne poslove, ne bi li pomogao porodici:
"Radio sam preko školskog raspusta, kod ujaka koji je imao radnju za popravku pisaćih mašina, bio sam portir u hotelu... Sve je to pomagalo, ali nedovoljno", pričao je svojevremeno on.
Ni pevačica Zorica Brunclik nije krila da je odrastala u bedi i siromaštvu, uprkos tome što je očeva porodica bila jako bogata. Folk zvezda je živela sa majkom i trojicom braće, a u raskoši kod oca je samo povremeno uživala.
"Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu…Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo", priznala je Zorica jednom prilikom.
Andrija Milošević jednom prilikom progovorio je o tome koliko mu je zapravo bio težak život kada se iz rodnog Kolašina zaputio u Nikšić, a potom na studije glume na Cetinje, gde je u studentskom domu u, kako je znao da kaže, "najsmrdljivijoj sobi" celog doma proveo najlepše dane svoje mladosti, a nakon toga se zaputio u Beograd.
"Jedan od najtežih trenutaka bila mi je mamina dijaliza i posle transplantacija bubrega, a i očeva smrt je bila jako težak period za mene", rekao je tada u svojoj ispovesti glumac: "To je bilo drugačije vreme, devedesetih nisam imao neku alternativu, tada si morao da ideš samo napred. To je dobar način zato što preko veze ili bilo koga nisam ništa radio u životu, pa čak ni pravio svoje ime", rekao je Andrija i dodao: "Nije me bilo sramota ni novine da prodajem. Znao sam da je taj novac koji sam zaradio mnogo pošteniji nego da sam ga stekao na drugi način. Trudim se da pomognem mladim glumcima. Nemam tu vrstu sujete, volim mlade i talentovane ljude. Lično sam to doživljavao od nekih divnih ljudi u mom životu koji su mi takođe pomogli - Milan Karadžić, Jagoš Marković, Boro Stjepanović, Svetozar Cvetković, koji me je pozvao da dođem u Atelje. Tada sam dobio ospice od sreće kada me je pozvao da radim predstavu."
Inače, kada ga je Cvetković pozvao, pozorište mu je iznajmilo stan da bi mogao normalno da živi u Beogradu.
"Divni ljudi su mi iznajmili stan u Maršala Birjuzova i kupili su mi kašike, tanjire, sve ono što treba za domaćinstvo tada jer nisam mogao sebi da priuštim. Beskrajno sam im zahvalan i dan-danas. Bio sam izrazito gladan i to mi je mnogo pomoglo u životu. Zahvaljujući tim situacijama danas mnogo znam bolje da cenim određene stvari. Hrana usporava mozak".
Emina Jahović danas ima i više nego dovoljno, u odnosu na to kako je odrasla. Pevačica je jednom ispričala da njeni roditelji, iako lekari, nisu bili svrstavani u bogate. Iz tog razloga, kako je istakla, ona nije hirovita. Voli da potroši, ali na ono što joj zaista treba.
"Moj otac i majka nisu imali neko nasledstvo iza sebe, a kao lekari nisu svrstavani u bogate i imućne. Sećam se, kada su manje-više svi ljudi u Srbiji živeli teško, da nam je, recimo i paradajz bio luksuz. Gledala bih tako, kao dete, u nekim situacijama komšije kako ga jedu. Kinder-jaje, gumene bombone i čokolade koje pucketaju u ustima… Sve to mi je bilo nedostižno u detinjstvu. U vremenima previranja i ratova, moja mama je stavljala u zamrzivač mleko i jogurt, koje nismo smeli da diramo, već smo čuvali za crna vremena. A bila sam prava devojčica, obožavala sam sjajne haljinice, koje sam nasleđivala od svoje starije sestre… Zato sada, kada imam, nikada se ne rasipam. Volim da kupim, ali samo ono što ću da nosim, nemam hirove", prisetila se Emina prošlosti jednom prilikom.
Suzana Jovanović, žena Saše Popovića, otkrila je svojevremeno u kakvim je uslovima živela pre nego što se proslavila.
"Ja sam dete sa sela, iz jedne radničke porodice, samo tata je radio. Uvek volim to da istaknem, jer sam zbog te situacije postala bolji čovek i znam da cenim sve ovo što danas imam", kaže pevačica i dodaje da se ne stidi posla koji je nekad radila: "Nikad se nisam stidela da kažem da sam brala jabuke i trešnje za dnevnicu, sa mojima kopala kukuruz, kupovala stvari na buvljaku. Jednostavno, to je normalno, koliko ste para imali, toliko ste mogli da kupite", rekla je ona.
Kurir.rs, M.G/Blic/Večernji list/Ekspres/Alo/Foto: Dragan Kadić, Damir Dervišagić, Nebojša Mandić