Ovih dana smo suočeni sa raznim izazovima. Svako od nas bije svoju bitku. Svaka generacija se bori sa specifičnim preprekama, ali svi trčimo istu trku. Pandemija nas je preko noći izbacila iz tzv, popularno nazvane, zone komfora. Kao i svaka životna situacija, i ova ima svoje mane i prednosti. Ko ume da se fokusira na prednosti, svakako će lakše prebroditi ovaj period, ističe dr Aleksandra Damjanović, specijalista psihijatrije.
Kome je najteže u izolaciji?
Svi smo nešto izgubili i nešto dobili. Što racionalnije budemo sagledavali to što smo izgubili, to će nam biti lakše da podnosimo izolaciju. Kome je najteže? Neko će reći starijima, ne mogu da izlaze iz kuće. Neko - deci, poludeće zatvoreni. Meni deluje da je mojoj generaciji, koja je razapeta između roditelja i dece. Dolazimo do zaključka da je, kao i uvek, neprimereno porediti ljudske brige. Neko bije svoju ličnu bitku pored ove kolektivne. Mnogi će se suočiti sa egzistencijalnim strahovima finansijske prirode. Maturanti i njihovi roditelji imaju svoje brige. Svi delimo zabrinutost povodom mogućnosti da se zarazimo virusom Corona, ali taj strah može ići od zdrave zabrinutosti do panike.
Izolacija kao inspiracija
Naravno, da mnogo toga sada ne možemo i čini mi se da su ljudi mahom na to skoncentrisani. Da li razmišljamo šta sve možemo. Evo konačno „onog vremena“ koje smo oduvek čekali. To vreme su čekale naše nepročitane knjige, neprelistani časopisi koje uredno slažemo i brišemo prašinu sa njih, neodgledane serije i filmovi, neprepakovani plakari, naši voljeni hobiji kao i planovi šta sve započeti „jednog dana kad dođe vreme“. To vreme je došlo. Prelistajte stare adresare, neki brojevi možda nisu promenjeni. Potražite stare prijatelje. Održavajte komunikaciju sa rođacima i komšijama putem telefona.
Ukoliko koristite kompjuter, gledajte da vreme provedeno na internetu bude konstruktivno. Pretražujte sajtove sa sadržajima koji vas inače zanimaju, nevezano za pandemiju. Saznajte nešto novo. Produbite svoja saznanja iz određene oblasti. Upoznajte se sa biografijama svojih omiljenih pisaca, slikara, glumaca. Nađite drugove iz srednje škole na fejsbuku.
Ručni radovi su izuzetno korisni za mentalno zdravlje: heklanje, štrikanje, slikanje, vez, bojenje bojanki za odrasle, rešavanje ukrštenica, sudokua, sklapanje tangrama, gledanje kvizova, to je nešto što će skrenuti misli i što je umirujuće. Obilje televizijskih kanala nudi programe sa edukativnim sadržajima i umirujućom muzikom. Ko voli da bude informisan o svemu treba da vodi računa da uzima redovno terapiju jer previše informacija može da bude vrlo uznemirujuće, navodi dr Damjanović. Vesti na internetu su postavljene tako da u svakom trenutku privuku našu pažnju koristeći prirodne odlike našeg mozga. Ako se sami ne odupremo i ne postavimo granicu, lako se možemo naći u situaciji da smo već satima bez pauze priljubljeni uz telefon ili kompjuter. Kako se osećamo? Napeto, uznemireno, nekad čak bespomoćno ili beznadežno. Kako nam to koristi? Nikako. U ovakvim situacijama ne treba gledati daleko u budućnost. Važno je da živimo u sadašnjosti. A šta je naša sadašnjost? Redovni obroci, redovna higijena, jačanje imuniteta, briga o partneru (imaju sreće oni koji su zajedno), zahvalnost za pomoć koju dobijate od dece, unuka, komšija, volontera i jedan do dva „dnevnika“ dnevno, ujutru i uveče, čisto da ne propustite najvažnije. Izolacija i međuljudski odnosi
Ne možete da viđate unuke uživo, ali možete preko vibera. Možete da ih čujete i učestvujete u njihovom životu na taj način. Možete telefonom da im pomognete oko domaćih zadataka. Ovo je vreme kada će se mnogi zbližiti sa svojom decom i roditeljima. Neke tišine će zauvek biti prekinute. Ne stidite se da potražite pomoć, vi ste podigli i odškolovali svoju decu. Ukoliko nemate svoju decu ili žive u inostranstvu, zamolite nekog iz komšiluka da vam pomogne. Pomaganje drugima leči dušu, učinićete mu uslugu.
Uostalom, lično mislim da će se generacija naših roditelja snaći mnogo bolje i od nas i od naše dece. Oni imaju mnogo veću toleranciju na frustraciju, manje zahteva, više iskustva, mnogo više discipline. Naučeni su da poštuju pravila. Nisu možda najbolje savladali uživanje u životu jer to nije bio zahtev njihove generacije. Zato im je teško da ne rade ništa i da nisu od koristi. S druge strane evo prilike da vidimo koliko smo blagosloveni ako imamo zdrave i pokretne roditelje koji mogu da brinu o sebi i još da i nama pomognu oko dece.
S obzirom da pripadam generaciji koja je studirala kad smo bili bombardovani, i da smo jednom kolektivno već naučili lekciju „ništa se ne podrazumeva“, evo prilike da obnovimo gradivo na jedan drugačiji način. Neki će reći teži, neki lakši, ja bih ostala pri tome da je drugačiji. Ono što nas je održalo tada i što će nas štititi sada to je ljudskost, solidarnost i empatija. Uostalom, stepen razvoja jednog društva vidimo po tome kako se odnosi prema slabijima.
Savet specijaliste za dobro raspoloženje
Naše mentalno zdravlje (i nas i naših starijih) je sada takođe na svojevrsnom ispitu. Više nego ikad nam treba strpljenje, smirenost, vedar i optimističan duh – što u uslovima izloacije jeste izazov! Dobro raspoloženje u ovakvim danima nije lako održati, ali je moguće. Kao psihijatar uvek savetujem pomoć – da je zatražite kad kod je potrebna i ponudite kad ste u prilici. Pomoć može biti i dodatak ishrani koji će doprineti dobrom raspoloženju, jer nam nekad i takav podsticaj mnogo znači! Kada je potrebno, uvek preporučujem i neki blagi prirodni antidepresiv. Uvek biram ono što je neškodljivo, a dokazano deluje. Moja preporuka je zato kombinacija vitamina B i aminokiseline SAMe (ima ih u suplementu Tensilen). Njhov udružen uticaj na poboljšanje raspoloženja i smanjenje napetosti je značajan, kao i svaki vaš doprinos da ovi dani prođu u što boljem stanju i vas i vaših najbližih, ističe dr Aleksandra Damjanović, specijalista psihijatrije.
Foto: Dr Aleksandra Damjanović