Beograđanin Dejan Velimirović (35) uspešno se oporavlja od korona virusa, iako mu je pre samo nekoliko dana život visio o koncu.
Ovaj mladi programer, koji se sprema da napusti Infektivnu kliniku posle više od mesec dana ljute borbe za opakom zarazom, navodi da ni u najgorem snu nije mogao da zamisli da će ga bolest bukvalno slomiti uprkos tome što nije hronični bolesnik.
Velimirović objašnjava da se zarazio 29. februara, a da je prve simptome osetio 5. marta. Kako ističe, pet dana je imao visoku temperaturu, a potom i suv kašalj.
Za samo 24 sata od prijema na Infektivnu kliniku njegovo stanje se pogoršalo, zbog čega je, i pre nego što mu je saopšteno da je zaražen koronaviruso.
Nakon lošeg stanja, započeta je terapija lekom za HIV
- Apetit otkako sam se razboleo nisam ni imao i mnogo sam povraćao. Doktor je odlučio da i pre rezultata započne terapiju lekom za HIV. Mirno sam prihvatio vest da sam pozitivan na koronavirus, misleći da nije ništa strašno i da će terapija rešiti problem. Međutim, povraćao sam veoma često i iskašljavao krv - ističe Velimirović.
- Tada počinju moje stravične muke. Imao sam osećaj da ne dišem. Jedino čega se sećam jeste da su dovodili neke ljude, a zatim trenutka kako se budim sa nečim u grlu. To je bio tubus pomoću kog je respirator ubacivao kiseonik u moja pluća koja više nisu mogla samostalno da dišu. Rekli su mi da sam bio nedelju dana u komi - kaže Dejan i dodaje da je nakon buđenja iz kome shvatio da je bio na ivici smrti.
Poruke sam pisao prstom po čaršavu
- Bilo mi je jako teško da podnesem tubus u svesnom stanju. Pisao sam poruke sestrama prstom po čaršavu ili na papiru i molio ih da mi ga izvade. Naivno sam pomislio da ću uskoro ću biti premešten sa intenzivne nege, a onda su me ošamarili rezultati rendgena pluća - kaže Dejan.
Nažalost, nalaz je bio nepromenjen, i dalje loš, a ovaj hrabri mladić ne krije da je upravo tada pustio suzu jer mu se činilo da se njegovo lečenje neće nikada završiti.
- Dani u iščekivanju su postajali nedelje. Nisam mogao da podnesem konstantan zvuk monitora, svetlo, smrt oko mene. Primao sam po šest infuzija dnevno, bio sam izboden najmanje 150 puta. Iako mi je fizičko stanje bilo stabilno, um mi je bio slomljen. Plakao sam. Pio „bromazepame” - kaže Dejan.
Iako sporo, Velimirovićevi rezultati su se polako popravljali, naredni nalaz pluća bio je bolje i pokazivao je znake ozdravljenja.
- I najzad, dočekao sam i taj dan da čujem „odlaziš nam danas”. Kroz nekoliko sati sam uz aplauz ispraćen sa intenzivne nege i prebačen na drugo odeljenje. Drhtao sam od sreće dok sam zvao moju ljubav, moju ženu. Ušao sam u petu nedelju boravka u bolnici i sada čekam rezultate i nadam se negativnom nalazu. Uskoro ću kući i ništa više u mom životu neće biti isto - kaže Dejan.
Doktori su naši heroji
Velimirović navodi da za sve medicinare koji su brinuli o njemu ima samo reči hvale i da su oni za njega i sve one koji se bore protiv korna virusa najveći heroji.
- Ako ovo čitate, znajte da ste bili divni i da ću vam večno biti zahvalan. Voleo bih da sa vama ostanem u kontaktu - poručuje Dejan.
Ako spasem jedan, život biću srećan
Dejan poručuje svim građanima da ostanu kod kuće, a da, ako moraju da izađu napolje, obavezno nose masku.
- Kada morate da izađete ili rizikujte da vam se desi isto što i meni, izbor je na vama, a nadam se da ćete nakon čitanja ovog teksta doneti pravu odluku. Ono što sam ja prošao neka bude na nauk svima koji situaciju ne shvataju ozbiljno. Ako spasem bar jedan život, biće to moj veliki uspeh - kaže Dejan.
(Kurir.rs/Alo)