SIROMAŠNE ZEMLJE U VELIKOJ OPASNOSTI OD KORONE Pandemija bi tek mogla da ih pogodi, nemaju šanse da se izbore sa virusom
Broj zaraženih koronavirusom u svetu prešao je dva miliona, a dosad je umrlo više od 134.000 ljudi. Oporavilo ih se gotovo pola miliona, ali još ne može da se proceni do kad će pandemija trajati.
S koronavirusom su se teško nosile ili se i dalje nose najbogatije svetske zemlje u kojima je život već nedeljama paralizovan. Ljudi žive u uslovima kakvi nisu zabeleženi ni u ratnom stanju, ekonomski gubici mere se u hiljadama milijardi dolara, a čak i najbolji zdravstveni sistemi umalo su se raspali pod pritiskom pandemije.
U Kini, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i SAD-u, zemljama koje su najteže pogođene, krivulja zaraženih i umrlih vrlo se sporo izravnava, ali trendovi ukazuju na to da prilaze vrhuncu epidemije i da bi krivulja uskoro mogla krenuti prema dole.
No kako stoji u izveštaju Međunarodni odbor za spasavanje (IRC), neprofitne humanitarne organizacije, siromašnim zemljama i zemljama trećeg sveta preti katastrofa. U njima se koronavirus još nije raširio, ali je samo pitanje vremena kad će se to dogoditi. A te zemlje, tvrdi IRC, nemaju nikakve šanse u toj borbi.
Vencuela, jedan od najvećih izvoznika nafte i zemlja s najvećim prirodnim naftnim zalihama na svetu, od 2010. godine je u katastrofalnoj krizi. Ta kriza je pogodila sve aspekte života u toj zemlji, pa tako i zdravstvo.
Samo 0,3 kreveta za intenzivnu negu na 100.000 ljudi
Prema podacima IRC-a, iz Venecuele se iselilo više od pola medicinskog osoblja, a devet od 10 bolnica nema dovoljno potrepština za osnovni rad. Reč je o zemlji s gotovo 29 miliona stanovnika u kojoj ima samo 84 kreveta za intenzivnu negu, odnosno oko 0,3 na 100.000 stanovnika.
Poređenja radi, Hrvatska (sedam puta manje stanovnika) ih ima 800 ili 14,7 na 100.000 stanovnika, što je više i od proseka EU (11,5). Predviđa se da će ekonomska kriza u Venecueli biti još teža, a kada koronavirus počne da se širi, zdravstveni sistem će kolabirati. U toj zemlji je trenutno ima 197 slučajeva zaraze, ali to je tek početak.
Najveća humanitarna kriza u novijoj istoriji odvija se u Jemenu, u kojem 24 od 28 miliona stanovnika treba humanitarnu pomoć. Građanski rat potpuno je uništio zemlju u kojoj je 17 miliona ljudi gladno, a dosad je 85.000 dece mlađe od pet godina umrlo od gladi. Za odrasle podataka nema.
U Jemenu je samo pola državnih bolnica u funkciji, a dve trećine stanovništva nema pristup ni lekaru opšte prakse. Ograničen je i pristup vodi jer je u sukobima potpuno uništena ta infrastruktura pa u Jemenu traje najveća epidemija kolere u modernoj istoriji sa više od milion zaraženih i 2.200 mrtvih.
Prvi slučaj koronavirusa zabeležen je prošle nedelje i IRC i Crveni krst upozoravaju da će doći do katastrofe neviđenih razmera ako se Jemenu hitno ne pomogne.
Izbegličkim kampovima preti katastrofa
Pomoć će biti potrebna i Južnom Sudanu, koji je takođe pogođen glađu, a krajem februara završio je sedmogodišnji građanski rat koji je upropastio zemlju. Na 11 miliona stanovnika postoje samo 24 kreveta za intenzivnu negu i 4 respiratora. Jedina dobra vest je da je Južni Sudan država s najvećim postotkom ljudi mlađih od 18 godina (gotovo 50 posto) koji su u pravilu otporniji na koronavirus, ali bi nedostatak medicinske pomoći mogao biti koban.
Situacija je kritična i u brojnim izbegličkim kampovima u Siriji, Grčkoj i Bangladešu. Reč je o statistički najnaseljenijim područjima na svetu gde su hiljade ljudi nagurane u jako mali prostor. Tamo se takođe očekuje eksplozija koronavirusa, a naseljenost je i 8,5 puta veća nego na kruzeru Dajmon Princes na kojem se koronavirus širio četiri puta brže nego u Vuhanu. Jednostavnom matematikom lako se mogu izračunati razmere katastrofe uđe li koronavirus u te kampove.
IRC je pozvao svetske lidere da odmah usmere 30 odsto globalne humanitarne pomoći prema ovim zemljama, ukinu im sankcije i ne dopuste da se u njima dogodi najveća humanitarna katastrofa u istoriji.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Profimedia