Glumca Vlastu Velisavljević, koji će ovog leta napuniti 94. godine, a uprkos svemu što nam se dešava sa pandemijom korona virusa, vedar duh ga ne napušta
"Kako sam?! Kao i svi moji vršnjaci, moji ispisnici. Imam malo terese i uživam u cveću i to je mala radost. Ima dosta ljudi koji me posećuju, ali imam jednog koji mi je takoreći ušao u kuću,mada ne otvaram vrata. To je moj poštar. To je čovek koji čuva mene i snadbeva nas raznim stvarima, hranom, štampom i nekom informacijom", rekao je Vlasta u Jutarnjem programu na RTS.
"Kolege me zovu redovno, malo oni zovu, malo ih gledam preko televizora i održavam kontakt sa njima", otkrio je glumac.
Nedavno je repriziran film Beksto, koji je snimljen davne 1968. godine.
"To je film koji je rađen davno,1968, po romanu Oskara Daviča, gledam sve te glumce i konstatujem na kraju da smo ja ostali živi Lane Gutović i ja. I odmah sam ga nazvao, I on je u svojoj provinciji, gde još ima partizana i četrnika. Pitao sam ga kako je i samo je promumljao, on je tamo sa decom i uživa", rekao je Vlasta.
Preživeo je bombardovnje Beograde, logor, Goli otok, pa mu, kako kaže, izolacija lako pada.
"Meni je ovo lako, ja sam dosta bio u izolaciji, pa mi je ovo lako. Pa ja ovo mogu da izdržim na trepavicama, pa tako se i ponašam. Naravno, žao mi je što ne mogu da se odužim ovim što su na prvim linijama. Mislio sam u prvom trenutku, pa sam mislio da prevozim kolima, jer imam važeću dozvolu, lekare, medicinsko osblje, ali stigle su me godine. Divim se pre svega medicinskim sestrama, divim se i lekarima, ali oni su jedna karika koja se najviše vezana za krevet, stalno sa nama", rekao je glumac.
kurir.rs