U prvih mesec dana od proglašenja vanrednog stanja tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima tražilo je pomoć, uglavnom zbog pretrpljenog psihičkog nasilja, ali i zbog ekonomskog, odnosno uskraćivanja obaveznog izdržavanja, saopštio je Autonomni ženski centar.
Zaštita i podrška ženama žrtvama nasilja u tom periodu je pružena od strane tog centra 430 puta, u vidu 148 poziva SOS telefonu od strane 127 žena, 108 poziva na pravnom SOS telefonu od strane 88 žena,113 razmenjenih mejlova, vajber i fejsbuk poruka, 52 onlajn konsultacija sa 36 žena žrtava nasilja i devet napisanih podnesaka.
Kako objašnjava advokatica Centra Vanja Macanović, nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju, jer im, kako kaže, nadležne institucije nisu bile dostupne.
"Tri puta su se žene više nego ranije obratile za pomoć, a SOS telefon je pri tom sada dostupan samo u prepodnevnoj smeni", rekla je Macanović.
U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a prema rečima Macanović, sve je izraženije i ekonomsko nasilje, i to posebno u vidu nedavanja izdržavanja.
"Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste. Ovo ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje tokom trajanja vanrednog stanja, već naprotiv, govori o tome da žene koje žive sa nasilnim partnerima, odnosno članovima porodice nisu u mogućnosti ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa", kaže Macanović i dodaje da one koje su to prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni.
Podaci koje je Centar dobio od Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je tokom marta za 30 odsto opao broj produženih hitnih mera u odnosu na prethodni mesec, i da je za polovinu manji broj razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju.
Ovaj podatak, kako objašnjava Macanović, verovatno je posledica činjenice da je za 40 odsto manji broj održanih sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, i da je za 60 odsto izrađeno manje individualnih planova zaštite i podrške.
"Uvažavajući sve propisane mere za zaštitu zdravlja, koje svi treba da poštuju, zabrinjava podatak da šest osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji tokom marta meseca nije održalo nijedan sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju, dok su Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu održali po 12 sastanaka. Nijedno tužilaštvo u Srbiji, koliko nam je poznato, nije uvelo održavanje onlajn sastanaka Grupa za koordinaciju i saradnju, iako bi to u situaciji javno-zdravstvene krize bio i više nego preporucen nacin rada", istakla je Macanović.
Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa cak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci.
Problem vezan za viđanje dece i dalje nije razrešen, istakla je Macanović.
Mnoge žene i njihova deca, naročito one izložene ekonomskom nasilju, sve više se suočavaju sa problemima vezanim za bazični opstanak i svakodnevno preživljavanje.
"Centar je obradovala vest da je Delegacija EU u Srbiji opredelila 100.000 evra za pomoć za 14. 000 najugroženih žena u Srbiji. Ono što Autonomni ženski centar zabrinjava jeste činjenica da je odluka o tome kome ce pomoć biti dodeljena prepuštena Crvenom krstu Srbije, koji nema i ne bi smeo da ima podatke o ženama koje su žrtve nasilja u porodici ili one koje su samohrane majke", govori Macanović.
U vanrednoj situaciji, usluge za podršku ženama koje su preživele nasilje ovaj Centar pruža putem telefona, 0800 100 007 koji je otvoren od 10 do 15h svakog radnog dana i za pravnu podršku na broj 065 26 56 178 u istim terminima.
(Kurir.rs/Tanjug)