MILOŠ BIKOVIĆ ZA KURIR O PLANOVIMA ZA BUDUĆNOST I NAJVEĆEM PRAZNIKU: Vreme mi je da zasnujem porodicu!
Na iznenađenje mnogih, Miloš Biković se našao u ulozi Petra Maraša, beogradskog mangupa i kriminalca u filmu i seriji „Južni vetar“. Nakon 14 nedelje prikazivanja, baš na Uskrs, publika će videti veliko finale ove priče na RTS, a glumac za Kurir u prazničnom broju ekskluzivno otkriva kako će proslaviti najveći hrišćanski praznik i šta publika može da očekuje u drugom delu filma.
Serija „Južni vetar“ stigla je do svog velikog finala. Kako ste zadovoljni svojom ulogom, celom sezonom i komentarima publike?
- Zadovoljan sam reakcijama publike. Međutim, vidim neke nedostatke u svojoj glumačkoj igri. Zapravo u tome kako sam pristupio scenariju. Ali to je nešto što zovem učiti na greškama. „Južni vetar“ je veoma uspešna serija i kao producent ne mogu da budem nezadovoljan. Pogotovo ako se uzmu u obzir rezultati.
Maraš je na neki način poklekao...
- Da, jer nikada nije bio dovoljno iskren u svojoj želji da se popravi, niti je bio u mogućnosti da smogne dovoljno duhovne snage da to izvede. Mislio je da je to lako i zapravo je površno pristupio promeni.
Kakva će biti sudbina filma? Šta možete da nam otkrijete kao producent?
- Smatram da će biti bolji od prvog dela. Mogu da otkrijem da će imati drugačiji ritam od serije. Međutim, nisam vam otkrio Ameriku ovim odgovorom. Serija nam je dozvolila da likove dodatno razvijamo. „Južni vetar 2“ biće malo otkačeniji od onog što smo dosad videli. Pričam s rediteljem Milošem Avramovićem ovih dana i veoma se radujem početku rada na filmu.
Kako Miloš Biković i njegova porodica provode dane u vreme koronavirusa?
- Ne izlažem se kontaktu bez preke potrebe. Trenutno se nalazim u prirodi. Boravim u kući, imam dvorište u koje mogu da izađem i prošetam, a da nikog ne sretnem. Šuma je blizu. Meni ova izolacija prija. Bio sam veoma umoran. Ovo je vreme kad čovek može da pomogne drugome, da radi na sebi i da zacrta neki cilj. Upisao sam onlajn kurseve, čitam dobru literaturu za koju nisam imao vremena i gledam filmove.
Pravi je trenutak da sebi postavimo pitanje gde smo to pogrešili. Zanimljiv je to eksperiment, a prvi odgovor će već biti ,,nigde“. Zar je stvarno moguće da nigde nismo pogrešili? Iz svega ovoga treba da izvučemo pouke i izađemo kao bolji ljudi. To treba da radimo ne samo sada kad je kriza već i tokom posta. Mislim da ova kriza može mnogo da pomogne da preosmislimo život.
Kako ćete proslaviti Uskrs?
- S jagnjetom.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik kada je familija na okupu. Godinama je porodica u krizi, što se odražava i na opštu demografsku sliku naroda. Šta biste poručili mladim ljudima koji treba da postanu roditelji?
- Teško pitanje na koje i ne znam odgovor. I sam se nalazim u trenutku kad treba da zasnujem porodicu.
Uskrs se, kao i Božić, kod Srba proslavlja porodično uz bogatiju trpezu. Kakvu životnu poruku Uskrs nosi za običnog čoveka?
- Uskrs nije samo gozba i slavlje već vreme kad čovek treba da se zapita o pitanju smrti i vaskrsenja. Ljudima je danas teško da poveruju da je neko postojao, umro i vaskrsao. Teško je da se u to poveruje, ali makar ako pokušate, vaš ceo život će se promeniti. Uskrs je praznik pobede nad smrću ili rečima Svetog apostola Pavla: „Smrti, gde ti je žalac? A gde ti je pobeda?“
Kako vidite svet posle korone, hoće li išta ostati isto?
- Neke navike ljudi će se promeniti. Videćemo šta nas sve čeka.
Kurir/Ljubomir Radanov/Foto: Dragana Udovičić