Dr Severina Zjalić kaže da svima koji se bore za zdravlje i život pacijenata pozitivnih na koronu i odmor od sat-dva zna da bude bude frustracija jer ne mogu da ih vide i bar nasmeju, iako im nije do toga...
Najteže od svega mi je kada izgubim pacijenta. Ništa gore! Borim se, borim i na kraju... A najveće zadovoljstvo kada se neko oporavi, kaže za Kurir suznih očiju dr Severina Zjalić iz crvene zone kovid centa na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine.
Centara u kome su svi pod punom „ratnom“ opremom - skafanderi, maske, viziri... Kreveti puni pacijenata pozitivnih na koronu. Tu su respiratori, maske za kiseonik, silni aparati, svakakve brojke na monitorima... Dr Zjalić je anesteziolog, jedan od tihih heroja ovog doba:
Respiratori
- Najpotresnije mi je kad se pacijent bori za vazduh. To je najstrašnije gledati. Zadovoljstvo je ako možemo da pomognemo, ali nekad smo jednostavno nemoćni.
Teško im, kaže, pada i kada posle vizite od četiri-pet sati moraju da izađu iz skafandera i odu u čistu zonu na odmor od sat-dva. - Taj odmor nam je ponekad frustacija jer ne možemo da vidimo pacijente. A hteli bismo da budemo stalno uz njih, da im prenosimo pozitivnu energiju, da ih nasmejemo, iako im nije do toga... I tih nekoliko sati u čistoj zoni imamo centralni monitoring - preko ekrana pratimo vitalne funkcije pacijenata.
Kad se „odmorimo“, idemo u drugu, treću, četvrtu vizitu, koliko god je potrebno - dodaje dr Zjalić i dodaje da mehanička ventilacija iliti respirator jeste terapija spasa za pacijente u kritičnom stanju. - Ali s njom se mora pažljivo rukovati jer je to ipak mašina, a ne čovek. A mašinom se mora upravljati - naglašava dr Zjalić.
Sin i muž u Hitnoj
Medicinskoj sestri Marini Stojimirov Pešaković najteže pada razdvojenost od dečice, koji su 200 km daleko, kod njenih roditelja. Suprug je ostao uz nju iako zna da rizik postoji. - Decu nisam videla mesec dana. Ali hvala bogu, imaju sedam i 13 godina, pa sve shvataju, na šta sam ponosna - kaže Marina.
Još dva člana porodice sestre Ivane Turk Subić su u borbi protiv epidemije - muž i sin, koji rade u Zavodu za hitnu pomoć. - Žao mi je što ne mogu da vidim drugog sina i ćerku, oca, majku i ostale. Ali moramo tako. Izabrali smo ovaj posao i volimo ga - kaže Ivana uz osmeh.
Kurir.rs/ Slađana Stojanović Foto: