Veliki petak je dan kad skoro svi pravoslavni vernici farbaju jaja u znak sećanja na Hristovo stradanje.
I dok se u gradovima uveliko šaraju raznoraznim tehnikama i modernim bojama, u srpskim selima sačuvali su se stari običaji.
- Koriste se biljke koje smo pripremili prethodnih dana. Maslačak da jaja budu žućkasta, kopriva da vuku na zeleno i neizbežna lukovina, koju smo skupljali mesecima unazad, kako bi jaja imala jaku i lepu boju - kaže Milica Stanisavljević.
Otkriva i važne detalje.
- Stavljamo travku devojčko srce, ako u porodici ima neudatih devojaka, pa za njihovu sreću. Zatim, zdravac za zdravlje, a u doba korone ono nam je sigurno i najpotrebnije, ali neizbežna je i detelina kao univerzalni simbol sreće - rekla je Milica.
Meštani čačanskih sela vrlo često jaja ne kupuju u prodavnicima, jer gotovo svi u svojim dvorištima imaju po nekoliko kokošaka koje daju zdrave domaće proizvode.
- Sve zavisi kako ih hranite. One jedu isključivo biljnu hranu. Koncentrat, ječam, zob i pšenicu, samo je bitno da im ne dajete soli, jer tada nećete imati ni kokošku, ni jaje - rekao je Slobodan Vasilijević.
Prvo ofarbano jaje naziva se čuvarkuća i dok se danas farbaju nova, ono završi u zemlji nekog cvećnjaka. Veruje se da najjača jaja nosi posebna vrsta kokoške - misirka, ali da je do njih teško doći jer ih vrlo dobro krije.
(Kurir.rs/Rina)