POSLE PANDEMIJE MILIONE LJUDI PREPLAVIĆE NOVI STRAH! Ugledni analitičar rešio da ne ćuti: O Gejtsu, KORONI, Kini, SAD

EPA / Juan Ignacio Roncoroni

Po okončanju pandemije virusa korona milione ljudi u svetu preplaviće novi strah - strah od nezaposlenosti. Uporedo sa pandemijom, pred našim očima odmotava se i ekonomska kriza. Političari će da polude. Na ekonomsku moć SAD, kao i Evropske unije, pandemija već ima jak uticaj. Nemačka je bila u recesiji i pre januara. Mnoga preduzeća već su opustošena širom Evrope. Urušavanje ekonomije ovako velikom brzinom preti da glađu ubije više ljudi nego bilo koja zarazna bolest.

Ovu nimalo svetlu prognozu za period posle pandemije ekskluzivno za "Novosti" predočava Frederik Vilijam Engdal, jedan od vodećih svetskih geopolitičkih analitičara, ugledni savetnik za strateške rizike, politikolog sa Univerziteta Prinston i autor nekoliko svetskih bestselera o nafti i geopolitici, koji poslednjih decenija živi u Nemačkoj.

Kovid 19 učinio je EU neprepoznatljivom: države članice gotovo hermetički zatvorile su svoje granice, šengenski vizni režim je pao... Hoće li EU preživeti ovo ogromno iskušenje?

- Teško. EU kao politička tvorevina i evro su loše postavljeni u samom startu. EU je ustrojena poput čudovišta u čije ime bezimene birokrate odlučuju o svim aspektima naših života, gotovo iz minuta u minut. Šarl de Gol je imao mnogo bolji koncept - da nacionalne države sarađuju, pregovaraju o zajedničkim pitanjima, ali ostaju suverene u svakom aspektu. Verujem da bi nacionalna država trebalo da bude politička osnova sporazuma po De Golovoj ideji.

Svedoci smo nadrealnih slika: SAD sa zahvalnošću primaju medicinsku pomoć od Rusije, ruska vojska čisti od virusa Italiju, kineski lekari putuju svetom i pomažu... Nije li to ujedno i početak kraha dosadašnje ideje o globalizaciji?

- Globalizacija je u prvom redu katastrofalna konstrukcija nekoliko stotina globalnih korporacija kako bi se izbegli porezi u EU ili SAD i pojeftinili troškovi rada. Dovela je do uništenja ekonomske stabilnosti širom sveta, kako u industrijskim zemljama, poput SAD, gde su glavne zdrave industrije bankrotirale, a jeftina inostrana konkurencija iz Azije i drugih zemalja upropastila je lokalne ekonomije većeg dela sveta koji se nekada razvijao.

Afrička poljoprivreda uništena je jeftinim američkim uvozom ili uvozom iz EU. Globalizaciju su inicijalno pogurali Volstrit i London kako bi maksimizirali korporativni profit za oko 500 velikana poput "Majkrosofta", "Gugla", "Epla" i njima sličnih. Jedan investicioni gigant "Blek Rok" kontroliše oko 7.000 milijardi dolara sredstava privatnih investitora.

To je srž globalizacije. Teško je predvideti šta će od nje ostati, ali strategija će se dramatično promeniti u pravcu veće nacionalne ekonomske sigurnosti.

Izazvali ste nedavno veliku pažnju svojim autorskim tekstom u kojem ste podsetili da su Bil Gejts i njegova fondacija još u decembru prošle godine prognozirali pandemiju. Slučajnost ili nešto mnogo ozbiljnije?

- To je jedan od mnogih pokazatelja da su Gejts i ljudi oko njega na Svetskom ekonomskom forumu i Univerzitetu "Džon Hopkins" planirali ili "očekivali" takvu pandemiju. Upriličili su "Događaj 201" u oktobru u Njujorku, gde je jedan od ključnih igrača bio šef kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Fondacija Bila Gejtsa najveći je privatni donator Svetske zdravstvene organizacije, skoro isto kao i američka vlada. Gejts je sarađivao s Tedrosom Adhanom Gebrejesusom, sadašnjim direktorom Svetske zdravstvene organizacije, još kada je on bio vladin ministar zdravlja u Etiopiji (od 2005. do 2012. godine - prim.aut.), usput u jednoj od najkorumpiranijih vlada na svetu. Duže od decenije Gejts je zajedno sa proizvođačima, Svetskom zdravstvenom organizacijom i zdravstvenim sistemom SAD bio upleten u plasiranje vakcina, čak i pošto je utvrđeno da su one nanele štetu Africi, Indiji i drugim zemljama u svetu.

U jeku pandemije traga se i za krivcem. Najpre se tvrdilo da je virus stvoren u Londonu i ubačen u Kinu da bi oslabio drugu najjaču ekonomiju sveta, zatim da je potekao iz SAD... Da li ćemo ikada saznati punu istinu?

- Kina još nije svetu otkrila dovoljno informacija o Vuhanu. Postoje dokazi da je Biolaboratorija Vuhan vršila eksperimente sa slepim miševima i drugim virusima. Tvrdi se da su kineski naučnici ukrali patogene iz kanadske laboratorije za visoko obezbeđenje u kanadskom gradu Vinipegu, gde su radili do prošlog leta. Ima izveštaja da su kineski biolozi putovali na relaciji Vinipeg - Vuhan, ali Kanađani su te priče ućutkali, a bivši kanadski šef laboratorije dr Frank Plumer, mada dobrog zdravlja, misteriozno je umro u februaru dok je boravio u Keniji na konferenciji o HIV-u...

Da ne zaboravimo i da su Kinezi optužili SAD...

- Skloniji sam mišljenju da su sve to teorije koje služe za skretanje pažnje sa suštine. Imajte na umu da niko nije dokazao postojanje "Vuhan virusa" pomoću elektronskog mikroskopa ili na neki drugi način. Niko. Takođe, testovi uopšte, ne mere direktno nijedan virus. Oni mere određene nivoe antitela. Mnogi testovi su se pokazali lažno pozitivnim ili su bezvredni, neki testovi su poslati u Veliku Britaniju i pronađeni u kontaminiranom stanju.

Mada je pandemija zahvatila gotovo celu planetu, nauka veoma malo zna o kovidu 19?

- Nije jasno da li je to kombinacija faktora koji oslabljuju imunološki sistem ili je to jedan virus, kako kaže Svetska zdravstvena organizacija. Ipak, ugasili smo gotovo celokupnu svetsku ekonomiju u sumnjivim okolnostima za koje je rečeno da nose smrt od virusa koji je potekao iz Vuhana. Do sada, broj smrtnih slučajeva širom sveta znatno je ispod nivoa smrtnosti od sezonskog gripa, a većina preminulih su stariji pacijenti iznad 80 godina sa drugim teškim oboljenjima, kao što je slučaj u Italiji. Ipak, u mnogim slučajevima, naročito u Italiji, nisu rađeni obdukcijski nalazi kako bi se pouzdano utvrdilo šta je uzrok smrti. Ako je pacijent pozitivan na virus korona, bez obzira na druge bolesti, proglašava se "kovid-slučajem". To je još više "naduvalo" podatke o broju umrlih u Italiji.

Da li će se posle korone čovečanstvo naći u situaciji da se gotovo iz početka bori za građanska prava i slobode?

- Bojim se da smo već u takvoj borbi, ali većina građana je toliko prestravljena da tek sada počinju da shvataju da su se odrekli osnovnih prava u korist zdravlja i očuvanja života.

Kurir.rs/Novosti

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: