BUKI JE PRE 17 GODINA OTIŠAO IZ BG U MESTO NADOMAK GRADA SMRTI: Bergamo i Milano sami su sebe uništili, TO JE ISTINA!
Na svega 16 km od Verone i 90 od Bergama, grada koji je sinonim smrti i užasa na celoj planeti, smešten je San Bonifacio. Iako u ovom mestu ima registrovano nekoliko desetina pozitivnih na koronavirus, spram apokalipse iz Bergama - to je ništa.
I mada iz staračkih domova severne Italije uglavno stižu jezive priče o masovnom umranju i istinskom hororu, Bujar Ajeti, nadaleko poznat kao Buki, koji se pre 17 godina iz Begrada odselio u San Bonifacio, radi baš u jednom domu u ovom mestu.
- Neverovatno je, ali istinito da je u San Bonifaciju sve suprotno od onoga što svakodnevno gledamo iz Bergama i drugih gradova. Imamo 40 zaraženih u bolnici i 40 u karantinu, ali to je minoran broj i miljama smo daleko od apokalipse. I samo zato što su ljudi ovde disciplinovani za razliku od onih u Bergamu i šire po severu Italije. Poštuju mere i karantin, po jedan član porodice ide u nabavku, nema šetkanja, okupljanja. Kad se mora izaći zbog posla ili neophodne kupovine, ide se s propusnicom. Kod nas su i marketi odlično snabdeveni. Evo, baš sam se juče vraćao s posla i komotno ušao u veliki market,dvoje, troje ljudi unutra, našao sam sve što mi je trebalo - priča za Kurir Buki i dodaje da su Bergamo i Milano sami sebe uništili, a kao primer navodi i to da dan pre zatvaranja aerodroma u Bergamu, kada se njegova ćerka vraćala iz inostranstva, baš nikakve kontrole tu nije bilo.
Kaže i da je u staračkom domu, gde radi zajedno sa suprugom, sve u najboljem redu. Naravno, posete su zabranjene, a imaju i takozvanu kovid zonu, gde smeštaju svakog korisnika za koga se posumnja da bi mogao imati koronu. Trenutno je četvoro u njoj i čekaju rezultate testiranja. Srećom, do sada, nijedna sumnja nije bila opravdana - svi prispeli testovi bili su negativni.
- Dirljivo je gledati te stare ljude kako preko vocapa razgovaraju sa svojima i gledaju se u kameru. Oni za to, do ovog korona doba, pojama nisu imali, I kad vidite te suze i te osmehe kada ugledaju nekog dragog... A i osmehe i olakšanje s druge strane što su njihove mame i tate žive i dobro... Zaista je dirljivo - kaže Buki.
A upravo te suze i smeh iskusio je i Buki, kao i cela njegova porodica, kada je onlajn pratio venčanje ćerke Aurore, koje nedavno beše u Istanbulu.
- Naše prvo veselje, naša velika radost, spremali smo se za to još od prošle godine. I onda porodica iz dnevne sobe gleda kako se naša Aurora udaje. Strašno je teško. Ne možeš da je zagrliš, poljubiš. Tvoje dete. Suze su lile. Pa osmesi. Al šta da radimo. To je život. Važno je da smo živi i zdravi, proći će i ova korona. Biće još veselja i porodičnih okupljanja - kaže Buki, koji u San Bonigfaciju živi sa suprugom, drugom ćerkom, sinom i majkom.
J. S. Spasić