Epidemija uzrokovana korona virusom uskoro bi trebalo da krene silaznom putanjom, pošto je naša zemlja dostigla vrhunac zaraze. Dobra je stvar što je na dnevnom nivou počelo da se testira više od 2.000 ljudi, a donete su i odlične mere u pravo vreme.
Samo uz njihovo poštovanje zaustavljeno je rapidno širenje bolesti i znatno je smanjen broj smrtnih slučajeva, kaže epidemiolog, virusolog i vakcinolog u penziji, dr Radmilo Petrović, koji je više od trideset godina radio u Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak".
On je jedan od lekara koji su se svojevremeno 1972. godine borili i izborili sa iznenadnom pojavom virusa velikih boginja, u narodu poznatijim kao variola vera. Ovaj virus u ondašnju SFRJ doneo je Ibrahim Hoti iz Đakovice sa verskog proputovanja u Meku i Medinu.
Iako se on u zemlju vratio još početkom 1972. godine, virus je otkriven tek 14. marta, kada je već bilo zaraženo 140 ljudi na Kosovu i Metohiji, Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
- Situacija jeste bila alarmantna, ali ni blizu ove koja nas je sada zadesila. Struka je brzo reagovala, pa je sprečeno dalje širenje ove bolesti, iako je jedno vreme među narodom zavladala velika panika. Karantin je bio uveden samo u nekoliko gradova i trajao je otprilike 30 dana, a bilo je i osam improvizovanih objekata na prostoru čitave zemlje gde su se smeštali oboleli. Epidemija je trajala blizu dva meseca i za to vreme je velike boginje dobilo 180 ljudi, a preminulo njih 36, što je 20 odsto od ukupnog broja zaraženih - priseća se dr Petrović.
Razlika između korone i variola vere je u tome što su se velike boginje mogle preneti bilo kojim putem i dosta brže su se širile. Ipak, velika angažovanost svih uspela je to da spreči i u relativno kratkom roku prekine dalje napredovanje.
Kako ističe dr Petrović, glavni razlog zbog koga se bolest nije duže zadržala u zemlji i samim tim usmrtila veći broj ljudi jeste vakcina. Za potrebe vakcinacije svih građana Jugoslavije ubrzano je počela da se proizvodi u Zagrebu.
- Da nije bilo vakcine, sigurno bi posledice bile mnogo teže. Iako nije bilo moguće napraviti toliko doza za kratko vreme, uspeli smo sve da dovedemo pod kontrolu za dva meseca, kada se uspešno oporavio poslednji zaraženi pacijent. Svi medicinski radnici bili su mobilisani po objektima gde su se ljudi vakcinisali, a vojska i policija su regulisali kretanje građana. Niko ko nije bio vakcinisan nije smeo na ulicu. Virus korone se lakše prenosi od SARS-a. Najugroženiji su penzioneri, ali je velika zabluda da mladi ljudi ne mogu imati ozbiljne posledice ukoliko pokupe zarazu - smatra epidemiolog.
Doktoru nije jasno zašto stručnjaci izbegavaju da istaknu da se ova bolest prenosi i putem vazduha, kad je to sve očiglednije. Dominantan prenos svakako je respiratornim putem, odnosno kapljicama koje se stvaraju posle kašljanja i kijanja. To su kapljične sluzi sa velikom količinom virusa i one se sasuše, postanu kapljična jezgra i ostanu dugo u vazduhu.
- Naš narod je dosta nedisciplinovan. Samo čeličnom disciplinom smo uspeli da obuzdamo širenje variole vere 1972. godine. Specifična smo mi nacija, koja ne pristaje na naređenja i moranje. Sećam se da je onda upečatljiva bila baš disciplina ondašnjeg naroda. Ljudi su strpljivo čekali u redu kako bi primili vakcinu, svesni ozbiljnosti situacije - napominje doktor.
Variola vera obuzdana je vakcinom koja je postojala još u pretprošlom veku. Po njegovom mišljenju na vakcinu će se sačekati još neko vreme, jer je potrebno ispoštovati određene procedure.
Nikada nije tačno potvrđeno da je baš Ibrahim Hoti bio nulti pacijent variola vere u Jugoslaviji.
- Prilikom dokazivanja na njegovom telu nije bilo nikakvih ožiljaka od boginja, a morao je da ih im. Lekari su mu tri puta vadili krv i tek onda našli male količine antitela na variola veru. Postoji mogućnost da je Hoti bolest preležao bez osipa, jer je pre svog putovanja na hadžiluk primio vakcinu protiv velikih boginja, koja je bila obavezna - kaže dr Petrović.
(Kurir.rs/Večernje novosti)