NE KAŽE SE DŽABE DA JE OVO PRAZNIK NAD PRAZNICIMA! Kaća nije podlegla nikakvim TRENDOVIMA: Na ovo baš obraća pažnju!
Katarina Grujić Uskrs će obeležiti okružena najmilijima u porodičnom domu. Kako je istakla, ovo je za nju jedan od najvažnijih praznika, a i danas se posebno raduje farbanju jaja, u čemu joj je sestrić Lav od velike pomoći.
Šta za tebe znači Uskrs?
"Najradosniji hrišćanski praznik za moju porodicu i mene. Predstavlja vrlo važan dan u godini, kada smo svi na okupu, majka, otac, sestra, sestrć i ja! Ne kaže se džabe da je Vaskrs praznik nad praznicima, budući da simbolizuje život posle smrti, to jest, Hristovo vaskrsnuće, buđenje prirode posle duge zime i donošenje novih radosti u životima svih nas."
Ko je zadužen za farbanje jaja u vašem domu? Da li možda kupujete već gotova kako je to poslednjih godina moderno?
"Za mene farbanje jaja predstavlja jedan poseban čin, koji pamtim još iz detinjstva. Znate i sami koliko smo se svi kao mali radovali Velikom petku, pa da zajedno sa majkama i bakama uživamo i gledamo kako nastaju najlepša obojena jaja. E, vidite, ja nisam podlegla nikakvim trendovima, već se i danas radujem tom danu kao malo dete. Od kada je moj sestrć Lav porastao, on i ja smo zaduženi za to! Tako je bilo i ove godine."
Da li postoji neka posebna tehnika koju primenjuješ u farbanju jaja?
"Najviše volim crvena jaja, ona zapravo i jesu simbol Vaskrsa. Čuvarkuća nam je uvek te boje! Ali kako sve treba biti šareno, onda farbamo jaja u raznim bojama. Kada sam bila mala, posmatrala sam kako stariji šaraju jaja voskom ili različitim oblicima biljaka, koja se kasnije kuvaju u vinu ili lukovini. Ko to ume, zaista budu prelepa! Ja se pridržavam klasičnih i proverenih boja."
Sa kim provodiš Uskrs?
"Kao i sve velike praznike sa porodicom, na okupu u porodičnom domu u Beogradu. Oni i imaju za cilj da toga dana svi budemo spojeni, okupljeni oko trpeze. Često smo zbog obaveza uglavnom u gužvama, pa, iako živimo zajedno retko se srećemo, zato koristimo te važne i velki hrišćanske praznike da budemo zajedno i tada prepričavamo dogodovštine sa putovanja, iz detinjstva, kada smo moja sestra Bojana i ja bile male."
Da li si od onih pevača koji nastupaju i rade na velike praznike?
"Te dane koristim da budem sa porodicom i ispoštujem običaje. Za posao i pevanje uvek ima vremena i dana."
U poređenju sa prošlom godinom, po čemu će ovogodišnji praznik biti drugačiji?
"Po svemu. Ako izuzmemo bombardovanje 1999. godine kada sam imala sedam godina, ovo će biti u neku ruku, najneobičniji da ne kažem najtužniji Vaskrs, ne samo za mene, već za celu naciju, budući da su oklonosti takve i da ćemo ga proslavljati u policijskom času, uz vesti koliko je novoobolelih ili umrlih od koronavirusa. Ja živim sa svojom porodicom, pa ćemo tog dana biti na okupu, ali šta je sa tim što mnoge bake i deke neće videti svoje unučiće na taj radostan dan, kucati se sa njima jajima, roditelji svoju decu? Zato je važno da poštujemo šta struka i nadležni organi traže od nas, a to je disciplina i izolacija i tako pobedimo ovu pošast. Proći će sve uskoro, pa ćemo se ponovo rukovati, zagrliti, poljubiti!"
Kurir.rs, M.G/Alo/Foto: Damir Dervišagić