U SENCI KORONAVIRUSA I UZ POLICIJSKI ČAS: Kraljevčani na Vaskrs obeležili imendan grada u svojim domovima
Prošlo je tačno 138 godina otkad je kralj Milan Obrenović, 19. aprila 1882. godine, u čast proglašenja Kraljevine Srbije, Ukazom o promeni imena, tadašnji Karanovac nazvao Kraljevom.
Ove godine, proslava Vaskrsa 19. aprila poklopila se i sa obeležavanjem imendana Kraljeva, a gotovo svi građani, izuzev onih koji su imali radnu obavezu, oba praznika proslavili su u svojim domovima.
Kako navode istoričari, Kralj Milan stigao je u Karanovac 15. aprila 1882. godine gde je svečano dočekan, a o tome su pisale i srpske novine:
„Nakon što je posetio karanovačku crkvu gde se pomolio, smešten je u sresku kuću, koja je bila opremljena za njegov stan. U sreskoj kući primio je podvorenje građana karanovačkih predvođenih čestitim kmetom Jovanom Novakovićem, oficirskog kora, deputacije narodnog sreza karanovačkog, crnogorskog, gružanskog i ivanjičkog i varoši Kragujevca“.
Idućeg dana, u rano jutro, iz Karanovca se zaputio u manastir Studenicu, dočekivan svuda mnogobrojnim deputacijama i usklicima. Do Progorelice je išao kolima, a ostatak puta konjima. Nakon posete Studenici, kralj se istim putem vratio u Karanovac 18. aprila 1882. godine. Želju Karanovčana za promenu imena kralj je uslišio sutradan, 19. aprila, i na poleđini akta svojom rukom ispisao rešenje:
„Primajući sa najvećim zadovoljstvom molbu Karanovčana da ime Karanovac drugim zamenim, naređujemo, da se u spomen našeg dolaska u Njihovu varoš Karanovac, ubuduće naziva Kraljevo. U Kraljevu, 19. aprila 1882. godine“.
Građani zadovoljni novim imenom, izašli su na ulice da pozdrave kralja Milana koji se obratio nadahnutim govorom u kojem je rekao:
„Molba koju mi je podnelo predstavništvo ove varoši da joj novo ime nadenem, u mojim je očima jasan i svetao dokaz, da Karanovčani zadahnuti čistim rodoljubljem, hoće da izbrišu i poslednji trag teškog stanja, pod kojim su oni, a sa njima i srpski narod, toliko vekova patili i mučili se. Ja se molbi mojih milih Karanovčana odazivam sa ne manjom ljubavlju pred njima, sa ne manjim rodoljubljem prema otadzbini svojoj.“
Istog dana u popodnevnim satima kralj Milan je posetio porušeni manastir Žiču i naredio da se izvrše iskopavanja i istraživanja radi obnove manastira. Po povratku u Kraljevo dočekan je svečano uz vatromet i bakljadu, a grad i okolna sela bili su čitavu noć osvetljeni.
U čast visokog gosta, priređen je bal u hotelu „Pariz“, gde su osim kralja i njegove pratnje, prisustvovali i najugledniji i najbogatiji ljudi Kraljeva. Na balu u „Parizu“ bili su i inženjer Svetozar Mašin i njegova žena Draga, kasnije, srpska kraljica. Predstavljena je kralju Milanu koji je bio iznenađen njenom damskom pojavom. Počastvovao ju je da sedne u njegovoj blizini, za istim stolom.
Kralj Milan je 20. aprila iste godine napustio Kraljevo nastavivši svoje putovanje po Kraljevini Srbiji.
Kurir.rs/ J.S. Foto: Privatna arhiva