Italijanski trener Anrea Trinkijeri govorio je o periodu koji provodi u Partizanu.
Trinkijeri je prošle sezone došao u Beograd preuzevši posrnulog srpskog giganta i momentalno je uspostavio sistem po kojem je poznat.
Kako i sam priznaje, situacija je kada je došao bila izuzetno teška.
"Prihvatiti taj posao je bilo ludilo, ali trenirati ekipu koja je toliko istorijski posebna je vrednije od hiljadu ugovora. To je bio trenutak da uradim nešto što će mi dati priliku da još bolje shvatim sve što sam radio ranije. U sali u kojoj ja radim je praktično cela Kuća slavnih – ponekad tu svrate Danilović i Divac, Paspalj je uvek tu. Činjenica da je na mom mestu nekada sedeo Željko Obradović je veliki razlog za ponos", rekao je Trinkijeri za italijanske medije.
Pedesetjedogodišnji stručnjak je prvi strani trener koji je seo za kormilo Partizana.
"Zaista sam i dalje šokiran da sam jedini strani trener u istoriji kluba, naročito kada imam na umu da je obim moje misije toliko veliki. Klub prati dva miliona navijača i imate mnogo odgovornosti. U Srbiji kažu da se za Partizan ne navija, nego da se on voli. Klub u koji sam došao imao je beskonačnu istoriju, ali je bio u teškom trenutku i oni su od mene očekivali da mu podignem energiju i moram da kažem da smo zaista napredovali".
Trinkijeri je već neko vreme, zbog pandemije koronavirusa, u Italiji.
"Jako je bilo komplikovano vratiti se pošto su svi letovi otkazani, a granice su zatvorene između svih balkanskih zemalja. Osim toga, do 12. marta sam sa Partizanom igrao utakmice, a kada sam uspeo da se vratim u Italiju, morao sam da provedem neko vreme u izolaciji sam sa sobom. Tek sam onda mogao da se pridružim porodici u Kremoni", objasnio je Trinkijeri.
Pored crno-belih, Trinkijeri je bio šef stručnog štaba, pored ostalih, i Bamberga, Uniksa, reprezentacije Grčke, Kantua...
"U Nemačkoj je sve fantastično organizovano i ne treba ni o čemu da brinete. U Bambergu sam radio sa Nikolom Melijem, italijanskim reprezentativcem koji je sada u NBA – on je jedan od napametnijih košarkaša sa kojima sam sarađivao. Ipak, u Nemačkoj i dalje posmatraju košarku kao čistu zabavu, igrači su kao zaštićene životinjske vrste, mi ipak imamo malo latino-duše u sportu. U reprezentaciji Grčke mi je bilo vrlo teško, ali bih to iskustvo ponovio – naučio sam zaista mnogo i dosta o tome kako je teško voditi reprezentaciju. U Rusiji je sve ogromno – temperature su neverovatne, svetla, vremenske zone, ali se košarka ne nalazi na prvom mestu", podvlači Trinkijeri.
Kurir sport