Ognjen Amidžić otkrio je kako slavi najradosniji hrišćanski praznik, a prisetio se i detinjstva.
On sa svojom suprugom Danijelom i sinom Matijom obeležava Vaskrs.
- U normalnim uslovima smo to obeležavali kao i svi, u krugu porodice, sa svim protokolima koji idu uz to, ali smo naravno prilagodili to nekim našim načinom života. Trenutno postoji viša sila koja povlači sa sobom određene konsekvence, pa se moramo tome prilagoditi. To sigurno podrazumeva manji krug ljudi, i namirnice i sirovine koje možemo da nabavimo. Meni je najbitnije da porodica bude na okupu kad su praznici u pitanju, sve ostalo je manje bitno.
Ko se bavi dekorisanjem i farbanjem jaja u tvojoj porodici?
- Danijela se bavi tim stvarima, ona je apsolutni kreatori dizajner, tako da to prepuštam njoj. Ona nas svake godine iznenadi nekim novim dizajnom i nekim novim materijalima koje koristi.
Kako izgleda praznični meni porodice Amidžić? Ko se bolje snalazi u kuhinji, ti ili Danijela? Je li odgovornost podeljena ili samo jedno od vas dvoje vodi glavnu reč u kuhinji?
- Danijela naravno vodi glavnu reč u kuhinji i generalno u našem stambenom prostoru. Ja tu samo mogu da pomažem, ali mislim da više smetam, pa se zbog toga ne mešam mnogo. Praznični meni se sastoji iz predjela, dosta kuvanih jaja, supa je obavezna, to je najobaveznije. Onda tu može da uleti i neka ruska salata, naravno jagnjeće i praseće pečenje, salate i kolači...
Da li postoji neko dominantna emocija i sećanje koje se posebno aktivira u vreme hrišćanskih praznika kod tebe?
- Kod mene je to vrlo specifično, ja sam generacija koja je uhvatila i osamdesete i devedesete kada se to nije slavilo. Više me vezuje za taj period devedesetih kroz koji smo prolazili mama, sestra i ja, kakav je naš život bio tada, to ima neku posebnu emociju.
Šta za tebe predstavlja vera i koliko često odlaziš u crkvu?
- Ne idem često u crkvu, nisam taj tip vernika, poštujem tu tradiciju koja je protkana kroz srž i istoriju našeg naroda, to nas je i održalo kao narod.
Kurir.rs/K.Đ/Alo, Foto: ATA Images