CECA KITIĆ PROSLAVLJA 100 GODINA POSTOJANJA SPORTSKOG DRUŠTVA: Ponosna sam na Radnički, on me je stvorio
Najbolja rukometašica sveta svih vremena Svetlana Ceca Kitić, svojevremeno igračica Radničkog, izjavila je da je ponosna na to što je pripadala sportskom društvu sa Crvenog krsta, koje joj je druga porodica.
SD Radnički danas proslavlja 100. rođendan, a svečanost povodom velikog jubileja otkazana je zbog pandemije korona virusa.
Jedna od najvećih zvezda koje su ponikle na Crvenom krstu ističe da je joj je veoma žao što planirane proslave danas neće biti, kao i će se velika svečanost povodom veka postojanja sigurno organizovati kada prođe novonastala situacija.
"Celo sportsko društvo se spremalo i bili smo ponosni što ćemo da proslavimo 100 godina postojanja. Ponosna sam što pripadam takvoj porodici kao što je SD Radnički, koje je na kraju mene i stvorilo. Kada se kaže Ceca Kitić, onda se misli na rukometni klub Radnički, a kada se kaže RK Radnički opet se negde misli i na mene. Radnički i ja smo vezani. To je klub koji volim, on je deo mene. Radnički mi dođe kao druga porodica. To je neopisiva ljubav koja traje dugi niz godina i koja će sigurno trajati dok sam živa", rekla je Kitić na početku razgovora za Tanjug.
Kao 15-godišnjakinja iz rodne Tuzle došla je u beogradski Radnički i kako kaže, tada je imala samo uvid o tome šta je rukometni klub, a da je tek kasnije spoznala veličinu celog sportskog društva.
"Posle sam shvatila da je to jedno veliko sportsko društvo u kom su sve sami šampioni. Počev od boksera, koji su sa nama trenirali dok još nije postojala hala, kada je bio beton. Tu su bili košarkaši, džudisti, rvači... Gledajući Crvenu zvezdu i Partizan, shvatila sam da smo mi posebno sportsko društvo, gde sportisti na izuzetan način vole Crveni Krst i Radnički", rekla je Kitić.
Osvajačica srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine i olimpijska šampionka iz Los Anđelesa četiri godine kasnije, dodaje da su "romatičari" sa Krsta imali drugačiji tretman u odnosu na sportsiste iz sportskih društava dva večita rivala, koja su od Radničkog mlađa 25 godina.
"Zvezda i Partizan su uvek bili ispred Radničkog, a mi smo bili kao neko pastorče. Oni su se najviše podržavali i finansirali, mi smo bili sa strane. Naše zvezde nisu bile dizane u nebesa kao zvezde Partizana i Crvene zvezde. Neću da uvredim šampione iz ta dva društva, ali mi smo bili skromniji i privrženiji svom Radničkom. Nisu nas džabe zvali romantičari sa Krsta", rekla je Kitić i dodala: "Svi mi koji smo bili deo Radničkog, uvek smo mu se vraćali i nesebično mu se davali, nekada čak i bez novca učestvovali u radu, trenirali. Možda nisam objektivna, jer čovek nikada nije objektivan kada nešto voli, čini mi se da smo mi na drugačiji način bili prvrženi Radničkom nego drugi svojim sportskim društvima. Neka izvine moji prijatelji iz Zvezde i Partizana, ali mi jače volimo naše sportsko društvo".
Najveće uspehe iz ovog sportskog društva ostvarila je upravo ženska rukometna ekipa, koja je tri puta osvojila ?up evropskih šampionki i ?up pobednika kupova Evrope.
Rukometašice Radničkog 14 puta su bile šampionke Jugoslavije, dok su u kup takmičenjima osvojile jedan trofej manje.
Kitić je sa Radničkim 1980. i 1984. osvojila Kup evropskih ampiona, a između 1980. i 1985. igrala u svim finalima u kojima su Krstašice učestovale, dok je 1986. godine osvojila i Kup pobednika kupova.
"Iskreno govoreći, mislim da se više nikada neće roditi takva generacija rukometašica. To je bilo neko drugo vreme , drugačiji sistem ... U jednom trenutku su se sklopile igračice koje su volele rukomet, koje su znale da igraju, koje su bile privržene klubu - jednostavno stvorile su neku vrstu porodice. Mi smo sve do jedne živele za taj rukomet, volele ga i nosili smo ga van terena i unosile u naše porodice".
Dodaje da je bilo velikog rada i odricanja i da je sve to rezultat što je njena generacija imala takve uspehe.
"To je razlog što smo 11 puta bile šampionke Jugoslavije, četiri puta prvaci Lige šampiona, što smo osvojile Kupa kupova itd... Ne verujem da će to ikada jedna ekipa da ostvari. Koliko mi se čini, mi smo jedna od najuspešnijih ženskih ekipa na svetu, možda je Spartak iz Kijeva ispred nas".
Uprkos svemu, ne gubi veru da će možda još jednom Crveni krsta imati šampionke u rukometu.
"Svako novo vreme donosi i nove igračice. Možda će se uz jedan maksimalan trud i uz podršku države na Crvenom krstu opet rodi nove šampionke. Za to će biti potrebno mnogo rada, vremena i podrške. Zato smo mi tu da podržimo. Mi u sportskom društvu imamo za cilj da aktiviramo sve klubove, na raspolaganju sam i iz sve snage želim da pomognem da vratimo stari sjaj Radničkom, jer bih želela da Radnički ima šampiona u rukometu".
Naznaku neki novih boljih vremena u Vojvode Šupljikca, možda će doneti najavljena izgradanja nove hale, a najbolja rukometaica sveta za 1988. godinu ističe da će nova dvorana biti prilika da se što više dece privuče u škole sporta.
"Ta nova sportska sala biće daleko kvalitetnija i pristupačnija ostalim sportovima, pre svega košarci, rukometu, borilačkim sportovima... Mislim da će sama dvorana svima nama koji radimo doneti kancelarije. Verovatno će se raditi na daleko kvalitetniji način, jer smo pre neki pet-šest godina imali problema sa plaćanjem struje i vode, bili smo iskučivani, što je uticalo na rad škola rukometa, košarke, odbojke. Deca su bila u hladnoj hali, a mnoge škole su se i raspale zbog toga. Nadam se će sve ovo novo što je planirano odneti sve to staro i da ćemo imati normalne uslove za rad. To će doneti veliki broj dece koja će se vratiti sportu. Izuzetno bih želela da imamo priliku da vidimo kako rastu novi šampioni na Crvenom krstu".
Za 100. rođendan i korak u drugi vek postojanja, za svoj Radnički ima dve želje.
"Želim mu makar 50 odsto uspeha i 50 odsto šampionskih titula u odnosu na prethodnih 100 godina. Takođe, želim da RK Radnički osvoji bar jednu titulu", zaključila je Kitić.
Tanjug