Za teško obolele od kovida-19 respirator može da znači spas, ali ponekad ni aparati za disanje ne mogu da pomognu. Huanita Nitla (42) već 16 godina radi kao medicinska sestra na Intenzivnoj nezi u Kraljevskoj slobodnoj bolnici u Londonu, gde, između ostalog, isključuje pacijente sa respiratora.
"Nekad imam osećaj kao da sam odgovorna na njihovu smrt",kaže ona.
Lekarski timovi suočavaju se s teškom odlukom kada da isključe aparat pošto primete da se pacijent ne oporavlja. Oni to čine posle pažljivog razmatranja i analiziranja činilaca, kao što su starost pacijenta, bolesti od kojih pati, njegova reakcija na virus i izgledi za oporavak.
U drugoj nedelji aprila, Huaniti je po dolasku na posao rečeno da joj je prvi zadatak da isključi sa aparata svoju koleginicu - medicinsku sestru pedesetih godina koja je obolela od kovida-19. Porodicama tada još nije bilo dozvoljeno da se lično oproste od svojih bližnjih koji umiru od korona virusa, pa je morala da obavesti pacijentkinjinu ćerku telefonom.
"Rekla sam joj da njena majka nema bolove i da izgleda kao da joj je udobno. Takođe sam je pitala o željama i verskim potrebama njene majke", kaže za Bi-Bi-Si Huanita Nitla.
Pacijentkinja je bila u prostoriji sa osam kreveta, okružena ljudima koji su takođe bili bez svesti. Huanita je navukla zavese i isključila alarmne uređaje, a osoblje je na trenutak zaćutalo. Huanita je prislonila telefon pacijentkinji na uvo kako bi ćerka mogla da joj nešto kaže. Zatim je pustila muziku, koju je porodica tražila i isključila respirator.
"Sela sam pored nje, držala sam je za ruke sve dok nije umrla", kaže ona i dodaje da se sve završilo za pet minuta.
Ćerka je i dalje nešto pričala majci i molila se preko telefona, a Huanita je uzela slušalicu i obavestila je da je sada gotovo.
"Koleginica i ja smo je oprale u krevetu, uvile u beli pokrov i stavile u vreću za umrle. Pre nego što sam je zatvorila, rukom sam napravila zamišljeni krst iznad njenog čela", kaže Huanita.
Huanita kaže da joj briga o ljudima koji umiru pomaže da lakše podnese krizu. Na odeljenju su nekada imali 34, a sada imaju 60 kreveta. Obično jedna sestra dolazi na jednog pacijenta, ali sada jedna mora da brine o tri. Pre početka svake smene, članovi osoblja se uhvate za ruke i uglas kažu: “Ostanimo zdravi!”.
"Pazimo jedni na druge. Vodimo računa da svi nose rukavice, maske i zaštitnu opremu", kaže Huanita Nitla i otkriva poražavajuću činjenicu da u proseku imaju po jednog umrlog dnevno, što je daleko iznad proseka pre pandemije. Zbog toga joj je ponekad teško da otera strah.
"Imam košmare. Ne mogu da spavam. Bojim se da ću se razboleti. Svi se boje".
Međutim, iako je prošle godine mesecima bila na bolovanju zbog tuberkuloze i zna da joj je kapacitet pluća oslabljen, ne želi da prestane da se bavi ovim poslom.
"Na kraju smene razmišljam o pacijentima koji su mi umrli, ali se trudim da zaboravim na to kada izađem iz bolnice", kaže Huanita.
Kurir.rs/Blic/BBC
Foto: Huanita Nitla/ Privatna arhiva