Da li je novi koronavirus pripremljen u laboratoriji? To je trenutna teorija zavere koja se širi internetom. Od Irana do Rusije do Sjedinjenih Država, teoretičari zavere i manipulatori iznose divlje optužbe bez apsolutno nikakvih dokaza da ih potkrepe, pa podjednako krive SAD ili Kinu.
Trenutno svi podaci ukazuju da je ovaj virus - od koga je obolelo 2,4 miliona ljudi, ubio preko 167.000, opustošio celokupnu svetsku ekonomiju i uspeo u nečemu o čemu je sovjetska mornarica maštala - neutralisanju američkog nosača aviona na nuklearni pogon.
Ovo je prirodan virus, a šta ako sledeći ne bude? Ali šta ako sledeći ne bude? Klice su ubile više ljudi nego svi ratovi u istoriji, a ljudi su ih pokušavali iskoristiti tokom svih tih ratova. Čak i pre nego što su ljudi znali za postojanje mikroba, oni su ih koristili na taraženim strelama, katapultiranjem leševia zaraženih kugom i, najgore, slali Indijancima ćebad zaražene malim boginjama.
Dok je naučna revolucija pomogla ljudima da se bore protiv ovih užasnih bolesti, ona im je takođe pomogla da nanesu te bolesti jedni drugima, od Prvog svetskog rata, nemačkih eksperimenata sa inficiranjem savezničke stoke do masovnih, i uglavnom zaboravljenih, zapadnih, japanskih biloških napada na Kinu ( što je moglo izazvati više od 200.000 smrti) u Drugom svetskom ratu kolosalnim zalihama biološkog oružja iz hladnog rata, koje su, barem u jednom slučaju, prouzrokovale sovjetsku verziju Černobilja.
U manjem obimu smo videli bioterorističke napade u Sjedinjenim Državama, poput trovanja u restoranu Rajniši 1986. godine i pisma Ameritrak-a koja su 2001. godine poslata određenim ciljevima širom zemlje. Jedan od glavnih uzroka katastrofalnog rata u Iraku bio je strah od navodnih zaliha Sadama Huseina. Jedna od mnogih žrtava tog debakla bila je vera javnosti u odbranu od biološkog oružja. To je bila lažna uzbuna, kao što je to učinila administracija Džordža Buša sa čuvenim govorom o antraksu.
Nacija je postala uverena da samo zato što Sadam nije imao biološko oružje, to ne može niko drugi. Posle Iračkog rata, Amerikanci su prešli iz iracionalne paranoje u iracionalno poricanje. Godine koje su protekle od tada do ove trenutne pandemije koronavirusa ne samo da su primetile američke nacionalne zdravstvene ustanove, već su i kulturno osporavanje nauke u pokretu protiv vakcinacije. Tu politiku SAD sada plaćaju životima.
Opasnost je bila stvarna. I umesto da iskoristi dragocenu smirenost pre bio-oluje da pripremi ranjivu populaciju, američki predsednik Donald Tramp ne samo da je odgovorio nepromišljenim gestovima, već je učinio vrlo svojim govorom srušio pretnju virusom kao da je prevara. Kolika je šteta mogla biti sprečena da se najbogatija, najmoćnija nacija na svetu ponašala drugačije? Koliko se života moglo spasiti? Ako je 11. septembra bio veliki promašaj, istorija će bez sumnje proceniti da je reakcija Trampove administracije na COVID-19 bila neuspeh hrabrosti, saosećanja i, prije svega, kompetencije. A ako sledeća administracija ne obrne kurs i to brzo, sledeća pandemija bi bila mnogo gora bezobzira odakle virus pobegao.
Trenutno, dok se svet bori sa ovim prirodnim virusom još uvek postoje ogromne zalihe opasnih hemikalija širom sveta. Upravo sada, dok se svet bori sa prirodnim virusom, još uvek postoje ogromne zalihe bio oružja. Čak i ako možemo da verujemo da su Rusi poštovali Konvenciju o biološkom oružju iz 1972. godine i uništili svoje arsenale, šta je sa Kinom ili Severnom Korejom koja nikada nije ratifikovala sporazum? A to su samo nacionalne države. Šta je sa terorističkim grupama, nestašnim akterima koji nemaju zemlju za odbranu i nemaju šta da izgubie? U prošlom veku, poznati borac protiv ebole Karl Džonson upozorio je: „Dovoljno je samo nekoliko meseci - najviše godina - pre nego što ljudi otkriju gene za virulenciju i prenošenje vazduhom kod gripa, Ebole, Lase. A onda bi običan čovek sa opremom vrednom nekoliko hiljada dolara i fakultetskim obrazovanjem o biologiji mogao proizvesti viruse zbog kojih će Ebola izgledati kao šetnja parkom. " Sada se ovo predviđanje i ostvaruje. Uz malo informacija o mračnom vebu i nešto polovne laboratorijske opreme, svako će uskoro moći da generiše sopstvene viruse, a zatim ih pusti nazad u opštu populaciju.
Genetska manipulacija je najopasnija pretnja koju je čovečanstvo ikad imalo jer dozvoljava bilo kome da ubaci opasni soj u virus. Za razliku od hipotetičkog nuklearnog teroriste za koga smo potrošili nebrojena bogatstva pripremajući se da ga sprečimo, ali koji ne može delovati bez nabavke dragocenog, retkog i dobro čuvanog materijala, biohaker će moći da uzme klice iz bilo kojeg mesta. Za razliku od nuklearnog terorista, koji ima samo jedan hitac, bomba biohakera može se kopirati iznova i iznova. Očigledno da nema savršene odbrane od klica budućnosti.
Činjenica da bi usamljeni terorista mogao da stvori milione virusa osigurava da neće biti gotovih vakcina. Ali, pojačani nadzor, jaka javnozdravstvena infrastruktura i, što je najvažnije, spremnost javnosti da veruje u stručnjake sa prve strane biće od presudnog značaja za minimiziranje štete nanete još uvek nestvorenim bio oružjem. Ipak, kao što sada vidimo s koronavirusom, bilo da je rođen iz zlobe ili slučajnosti, nevidljivi neprijatelj se može sakriti u našim redovima, množeći se u tajnosti, postavljajući vremenske bombe u naša tela i sve pre nego što znamo šta nas je pogodilo.
Na kraju, čovečanstvo možda ne završava praskom, već slabim kašljem. To su loše vesti. Evo dobrih vesti. Svet to može zaustaviti. I niko ne mora da razvije ceo novi sistem oružja da bi to učinio. Za razliku od svih ostalih sredstava ratovanja, gde novi izumi zahtevaju mere za zaštitu, od neprobojnih prsluka do protutenkovskih raketa, sve što moramo da uradimo je da promenimo svoje mišljenje. Sve što moramo učiniti je da javno zdravstvo vidimo kao nacionalnu sigurnost. I nekada smo bili zaista dobri u tome. Od pandemije gripa 1918. godine, čovečanstvo, posebno u razvijenom svetu, gradi mreže javnih zdravstvenih sistema kako bi nas otkrilo i odbranilo od bolesti. Tek nedavno smo dozvolili da se te mreže pogoršaju.
Države moraju da preokrenu trend. Potrebno je da počne sa ulivanjem novca i pažnje u sisteme poput globalnog nadzora koji radi za F-35 avionom borbenih aviona. Amerikanci moraju da posvete više pažnje organizacijama poput Bipartisanske komisije za biodefense koje neumorno rade na pokušaju da upozore na pretnju bakteriološkim ratom. I umesto da prekidaju veze s njima u formi predsedničkog udara, Sjedinjene Države moraju da ojačaju svoju saradnju sa globalnim zdravstvenim mrežama poput Svetske zdravstvene organizacije i ponovo preuzmu vođstvo u borbi protiv mikroba. A pošto su javno zdravlje i nacionalna bezbednost jedno, Sjedinjene Države moraju da uključe i ogromnu snagu svoje vojske.
Članovi službe već su se obučili za katastrofalne situacije. Oni su već uključeni u glavni plan katastrofa Nacionalnog okvira za reagovanje. I kad su se uspeli boriti rame uz rame sa profesionalcima iz javnog zdravlja, kao što je to bilo u operaciji Ujedinjena pomoć 2014. protiv Ebole, pokazali su moć poraza neprijatelja u inostranstvu umesto da ga čekaju kod kuće. I na kraju, Amerikanci koji vide opasnost moraju ponovo da privuku javnost u borbi protiv mikroskopskih pretnji. Nijedna slobodna i otvorena demokratija ne može opstati bez voljne podrške svog naroda. Ako ima ijednog dobra od ove tragedije, to bi mogao biti poziv na budnost da javno zdravstvo nije nešto što treba uzeti zdravo za gotovo. Oni koji su na vlasti i bore se protiv mikroba moraju da se druže sa pripovedačima i komunikatorima širom sveta, na isti način na koji je Holivud krenuo u rat 1941.
Prosečni glasač ili poreski obveznik se mora ponovo uvesti u nauku i činjenice da bi razumeo odakle bolest dolazi i kako se efikasno boriti protiv toga. Ako se to ne učini, znači predavanje obrazovnog fronta vrstama lovaca za izlečenje, političkim spletkarima i pseudo-ekspertima koji su iskoristili i COVID-19. Koliko god bili opasni za današnju prirodnu kugu, oni bi mogli biti nesretna peta kolona za sutrašnji bioterorizam. Ako se svet može pridružiti nacionalnim i međunarodnim naporima zajedno i potrošiti vreme i novac potreban za obnovu barikada javnog zdravlja, tada nijedna kuga, prirodna ili konstruisana, neće imati šanse da nam naudi.
Kurir.rs/Foreign Policy
Foto: Profimedia