Profesor Goran Kronja (72), vaskularni hirurg Vojnomedicinske akademije (VMA), koji je na zahtev Josipa Broza Tita bio i lični doktor Moamera el Gadafija, predsednika Libije preminuo je 18. marta.
Profesor je dugo bolovao a pre nego što je u zemlju ušla korona otpušten je iz bolnice na banjsko lečenje. Imao je upalu pluća i brojne druge bolesti. Nije u onih 130 kojima je okidač bila korona. Iako bolestan, ipak je bio uz svoje kolege. Među prvima je još u martu pozvao sve koji su u penziji da se priključe na neki način i pomognu u borbi protiv koronavirusa.
- Koleginice i kolege penzionisani lekari! Znamo svi koliko je naših kolega otišlo iz Srbije u druge zemlje. Preti nam epidemija COVID 19. Mi, sa našim znanjem i iskustvom još uvek možemo i treba da pomognemo. Pozivam vas da se organizujemo i da se stavimo na raspolaganje institucijama u kojima smo radili ili institutima za javno zdravlje širom Srbije. Ne smemo se ustručavati da javno predložimo mere prevencije od opasne zaraze. Mi ne zavisimo ni od koga, niti treba da povlađujemo bilo kome. Zavisimo samo od naše profesije, a našim znanjem možmo još uvek spasiti mnoge. Predložite način na koji možemo delovati(npr. Call centri i tome slično) - napisao je prof. dr Kronja 14. marta na svom Fejsbuk profilu.
Profesor Kronja, inače rođen 1. januara 1948. godine, prvi je na VMA izveo operaciju transplantacije bubrega, sa kolegom prof. dr Dejanom Lakovićem. Bio je počasni član Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije. Kako u IN MEMORIAMU navodi ovo udruženje, on je detinjstvo proveo u Sarajevu. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1973, zatim i Sanitetsku oficirsku školu, kada postaje oficir JNA, te kao doktor Ratnog vazduhoplovstva JNA službuje na Batajničkom aerodromu.
Na zahtev predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, godinu dana je bio lični doktor Moamera el Gadafija, predsednika Libije. Po povratku iz Libije (1978), završava specijalizaciju iz Opšte hirurgije (1982) pod rukovodstvom profesora dr Isidora Pape i od tada radi na Klinici za opštu i vaskularnu hirurgiju VMA, a zatim na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju.
Tokom radnog veka uspostavio je većinu standardnih i vanstandardnih vaskularnih operacija na VMA, u čemu mu je pomoglo i školovanje u velikim svetskim centrima, odakle je donosio dragocena znanja i veštine. Začetnik je transplantacione hirurgije na VMA (250 transplantacija bubrega), a do samog kraja karijere bio je aktivan hirurg.
Do odlaska u penziju 2006. godine, uradio je oko 16.000 operacija. Ostaće upamćen po svojoj izuzetnoj hirurškoj tehnici po kojoj je bio nadaleko poznat u Srbiji i regionu. Kao profesor vaskularne hirurgije na VMA odškolovao je većinu današnjih vaskularnih hirurga srednje generacije.
Prijatelji, kolege i rodbina koji se sa njim, između ostalog opraštaju i na Fejsbuku. Navode da se nikada ne može zahvaliti čoveku kao što je on na svemu što je učinio. Kažu i da je iz sale izlazio sa optimizmom, da je do poslednjeg dana bio i ostao veliki čovek i lekar. Profesor Kronja biće sutra kremiran.
Kurir.rs/Informer
Foto Facebook