GLAVNI ŠVEDSKI STRUČNJAK JE ZBOG OVIH IZJAVA NA METI KRITIČARA: Evo zašto su karantini i zatvaranje granica apsurdni

YouTube/Printscreen

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel za magazin Priroda (Nature) dodatno je pojasnio švedski model borbe protiv pandemije virusa korona koji je širom sveta, pa i u samoj zemlji, naišao na mnoge kritike.

"Mislim da se previše govori o jedinstvenosti našeg pristupa. Kao i druge države, nastojimo da izravnamo krivu virusa, odnosno, da usporimo širenje zaraze koliko je to moguće. U suprotnom, zdravstvenom sistemu i društvu preti kolaps. Ova bolest ne može da se zaustavi, barem dok ne proizvedemo odgovarajuću vakcinu", rekao je Tegnel.

Kazao je kako su i zakonske mogućnosti ove zemlje bile potpuno drugačije.

"Švedski zakoni o zaraznim bolestima se uglavnom temelje na dobrovoljnoj osnovi, odnosno, individualnoj odgovornosti. Jasno je navedeno da građani imaju odgovornost da ne šire infekciju. Prema postojećim zakonima nemamo osnove za zatvaranje gradova. Karantin može da se odredi na manjim područjima poput škola ili hotela, ali ne možemo da zatvorimo čitava geografska područja", pojasnio je.

Epidemiolog kaže i kako nema naučnih dokaza o delotvornosti karantina kada su u pitanju ovakve bolesti.

"Prema mom mišljenju, zatvaranje granica je apsurdno, jer je korona virus sada u svakoj evropskoj državi. Kao društvo nastojimo da ljude konstantno podsećamo da se pridržavaju mera zaštite. Ne moramo sve da zatvorimo jer bi to bilo kontraproduktivno", poručio je Tegnel.

EPA-EFE/Anders Wiklund 
foto: EPA-EFE/Anders Wiklund

Švedski pristup izazvao je kritike i među nekim domaćim i stranim ekspertima, a ova zemlja do sada je zabeležila 16.000 zaraženih i 1.937 umrlih.

Doktori, virolozi i epidemiolozi u Švedskoj kritikovali su pristup vlade te zemlje u borbi sa korona virusom, pošto je bilans mrtvih prešao 1.000.

"Neko bi voleo da pomisli da Švedska ima strategiju i da vidi stvari unapred, posebno što je naša zemlja uvek imala drugačiji način borbe sa širenjem infekcija i virusa nego što je to činio ostatak sveta. Neko bi pomislio da su se naši nadležni dobro pripremili pošto je buknula epidemija u Kini, posebno što je tada bilo jasno da će ovaj problem biti svetskih razmera. Da je Švedska imala dobro razrađenu strategiju, teško da bi imala proporcionalno istu stopu smrtnosti kao Italija, a 10 puta veću od našeg suseda, Finske", piše u pismu ovih naučnika.

Kurir.rs/Nature.com/Klix.ba