S obzirom na to da se javnost danima bavila njenom frizurom, da na društvenim mrežama bukvalno bukti rat između onih koji je napadaju i onih koji je brane, moglo bi se zaključiti da je doktorka Darija Kisić Tepavčević ’opasnija’ i od virusa.
"Toliko toga se sada preuveličava. Da li je čista kosa zaista takva retkost da bi o tome trebalo da pričamo danima? Stvarno mislim da su priče o nečijem izgledu predimenzionirane. Volela bih da kažem kako redovno idem u teretanu i vežbam, ali sam od onih žena koje svakog ponedeljka to planiraju. Ovog i još nekoliko sledećih, defnitivno, neću početi", izjavila je Darija Kisić Tepavčević za Indeks.rs.
Pored lepote koja brzo upada u oči, još jedna od tema vezanih za život ove naučnice bilo je i njeno odrastanje tokom rata u Bosni. Kako je navela, Dariji je to najteža životna uspomena.
"Iako sam rođena u Sarajevu, ja sam Hercegovka - sto odsto. Tata Bogdan potiče iz mesta Baljci, kraj Bileće. Roditelji su mu preminuli kad je bio mlad. Deda se zvao Milan. Majka Vesna rođena je u Sarajevu, ali njeni Pašići su iz Hercegovini", počela je svoju životnu priču darija koja ima i tri godine mlađeg brata Bojana, koji je završio Elektrotenhički fakultet i suprug je ministarke pravde Nele Kuburović.
"U drugom polugodištu drugog razreda gimnazije sam napustila rodni grad. Brat i ja otišli smo u Bileću, kod očevih, a on i majka su ostali u Sarajevu. Nismo ih videli dve godine. Često se danima nismo ni čuli", prisetila se teških dana Kisić Tepavčević.
"Posle ratnih godina došli smo u Beograd. Ovde smo se skućili, kao mnoge druge osobe izbegle iz bivših jugoslovenskih republika. Kad su nas jednom pitali zašto nismo otišli u inostranstvo, moj otac je rekao: Jedino se ovaj komad neba na svetu zove Srbija. A mi smo Srbi. Te njegove reči zauvek su se urezale u moje sećanje", emotivno je navela doktorka koja tvrdi da je imala srećno detinjstvo, iako je zbog svoje radoznalosti često pravila sitne nestašluke.
"Roditelji su me dobili dok su bili na fakultetu. Ne znam koje su tajne metode vaspitavanja primenjivali, pa smo brat i ja bili dobra deca. Da znam, primenila bih isto na svoju ćerku. Mislim da je suština u tome što nam nisu postavljali pravila, nisu nas muštrali ni kažnjavali, već su nam davali prividnu slobodu da možemo sve što hoćemo. S tim što smo i mi odlično znali gde su granice", rekla je Darija.
- Radoholičar sam. Volim u svemu da pronađem ono što je dobro. To, nekada, nije dobro po mene, ali se nikada ne naučim pameti. Uvek se trudim da u svemu što radim nađem nešto lepo.Čak i ako nam život da potpuno praznu čaš, moj stav je – hajde da uradimo sve što je do nas kako bismo je napunili", kaže doktorka Darija.
Voli da čita Mešu Selimovića, Ivu Andrića i Momu Kapora i dodaje da poslednjih godina sve manje ima vremena za beletristiku. Kafu ne pije, izbegava i razne voćkaste, ’crvene’ čajeve, ali joj posle napornog dana prijaju zeleni i od vreska.
I pre pandemije korona virusa često je gostovala na domaćim televizijama, ali nikad pre gledaoci je nisu ovako pažljivo slušali i gledali. A to što je u svakoj prilici doterana, kako bi, valjda, svaka žena i trebalo da izgleda kad se pojavljuje pred kamerama, postalo je njen ’veliki greh’. Možda i veći od lapsusa o datumu kad je zabeležen prvi slučaj COVIDA19 kod nas.
Osim u nauci, odlično se snalazi i u kuhinji i često kuva. „Volim raštan sa suvim mesom, ali ga ne spremam ja, jer moj tata je pravi majstor za to čuveno hercegovačko jelo“. Najponosnija je na svoju ćerku.
„Trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa njom. Mada, pošto je sad u pubertetu, ponkeda moram da je ’jurim’ kako bismo bile zajedno“
Kurir.rs/indeks.rs/Stori
Foto printscreen