Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne prskamo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je
VALJEVO - Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.
Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć prodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Kamenica gde ovaj Beograđanin sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.
„Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od od 9 do pet i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A, pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za RINU.
Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi.
Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28). Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju sve dobro funkcioniše.
„Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne prskamo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali , a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo“, ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.
Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi, svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Međutim, mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.
„Kopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće.
Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi“, rekao je Pavle.
Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza njega su divlji potaž od retkih biljaka, dzemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – Zen.
„To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojicima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete“, kaže Pavle.
Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji, složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.
(Kurir.rs/RINA)