Već 30 godina, Mauro Morandi jedini je stanovnik predivnog mediteranskog ostrva. Kako je dobar deo života proveo sam sa svojim mislima, zna vrlo dobro kako se živi u izolaciji na koju su mnogi danas prinuđeni zbog pandemije koronavirusa.
Morandi, bivši učitelj, stigao je na ostrvo Budeli, nedaleko od Sardinije, sasvim slučajno kada je hteo da plovi od Italije do Polinezije pre 31. godinu.
Kako se zaljubio u netaknutu prirodu i kristalno-čistu vodu, odlučio je da tu i ostane.
I danas tamo samuje u 81. godini, pa ga s pravom zovu italijanski Robinzon Kruso.
Budeli je deo Nacionalnog parka arhipelaga Madalena i jedan je od "sedam sestara", odnosno, ostrva koji čine taj italijanski kraj nestvarne lepote na severoistoku Sardinije. Ostale sestre u arhipelagu su Madalena, Kaprera, Santo Stefano, Spargi, Santa Maria i Racoli.
Najlepša plaža u arhipelagu nalazi se upravo na ostrvu koji je Mauro odabrao za svoj dom. Ružičasti pesak kakav se može videti u egzotičnijim delovima svijeta, ponos je Budelija.
Boju duguje bezbrojnim ostacima korala i školjki koje morska struja neumorno donosi na obalu i melje u sitni pesak. U kombinaciji s tirkiznim morem, Ružičasta plaža svakako je jedna od najlepših italijanskih razglednica.
Do početka devedesetih godina, turisti su mogli nesmetano da uživaju u ružičastom pesku, sve dok italijanska vlada nije donela odluku da treba sačuvati osetljivi ekosistem. "Spiađa Rosa" kao mesto velike prirodne vrednosti zatvoreno je za posetioce, a tek su manji, ograđeni delovi na raspolaganju za razgledanje.
Svake noći Morandi spava u kućici od starog kamena, a onda ide u istraživanje krajolika i priča sa pticama koje ga stalno posećuju.
Uprkos svemu, u toku je sa vestima iz zemlje i sveta, tako da je čuo i za koronavirus.
Baš zbog toga se sada oseća da se nalazi na najbezbednijem mestu na svetu.
"Dobro sam, nisam uplašen. Ovde se osećam bezbedno. Ostrvo nudi potpunu zaštitu, niko ne pristaje, nisam video nijedan brodić", rekao je za CNN. Ipak, zabrinut je za svoju porodocu i prijatelje rekavši da im nije lako.
Jedino što se sada promenilo je što mora duže da čeka da mu donesu hranu sa kopna, a i povremene posete turista su nestale. Sasvim sam, divi se moru, udiše čist vazduh, sakuplja drva, priprema obroke, ali i postavlja divne slike na Instagram jer ima mobilni telefon koji mu je jedina veza sa svetom.
"Nekad me oduzme dosada, pa ubijam vreme slikajući prirodu, imam dosta pratilaca", pohvalio se Morandi.
Svima koji su danas u izolaciji ponudio je nekoliko saveta. Kaže da nekoliko nedelja izolacije nije nešto zbog čega se treba potresati i da je to prilika za ispitivanje samog sebe.
Iako je na Mediteranu, zime mogu biti veoma oštre.
"Nekoliko meseci moram da provedem zavučen u kućici, pa šta su onda dve nedelje izolacije. Dosta čitam i mislim. Ljudi se plaše čitanja jer onda počnu da razmišljaju o raznim stvarima, a to može biti opasno. Ukoliko počnete da posmatrate stvari iz drugog ugla, može se desiti da vam se neće svideti život koji vodite", poručio je.
Međutim, ta introspekcija može biti veoma delotvorna, smatra Italijan.
Inače, nakon što se Mauro 25 godina brinuo o Budeliju, čistio plažu od plastike i otpada koji su za sobom ostavljali turisti, upoznao svaki kamen i svaku biljku, Nacionalni park doneo je odluku da se njegov staž produžava. Kako bi Mauro mogao i dalje da živi na plaži, o kojoj zna više nego iko drugi, javnost je svojevremeno stala na njegovu stranu i prikupila 18.000 potpisa. Lokalni političari pod pritiskom peticije odustali su od toga da isele Maura.
"Nikada neću otići sa ostrva. Nadam se da će me kremirati i prosuti pepeo u vetar”, otkrio je Morandi.
Ističe da će nastaviti da brine o Budeliju i svima koje to zanima, ispričaće sve što je o njemu naučio.
Kurir.rs/CNN
Foto: Youtube/Great big story