U ponedeljak će deca u Španiji prvi put posle šest nedelja najzad moći da izađu napolje. Do tada za više od osam miliona maloletnih osoba u toj zemlji važe najstroža ograničenja kretanja u Evropi. Do sada su od ove mere bila izuzeta samo deca s posebnim potrebama i deca koju roditelji nemaju kome da ostave kad moraju u nabavku.
Međutim, ublažavanje mera ne znači da će deca imati naročite slobode. Ona mlađa od 14 godina od sledeće nedelje moći će jedino da izađu u pratnji odrasle osobe da bi otišli u samoposlugu, apoteku ili sedeli na klupi, a iste mere se odnose i na starije španske sugrađane.
O šetnji i vožnji skejtborda, dakle, i dalje mogu samo da sanjaju, piše "Frankfurter algemajne cajtung". Parkovi i igrališta zatvoreni su širom zemlje. Nema govora ni o povratku u vrtiće, mogućnost koju, recimo, susedna Portugalija razmatra za maj. Škole će verovatno proraditi tek u septembru.
Najnovije ankete pokazuju da je skoro 60 odsto ispitanika za dalju primenu stroge zabrane kretanja, jer podaci nisu baš ohrabrujući: u utorak je zabeležno 430 smrtnih slučajeva za 24 sata. Zbog toga će vlada produžiti većinu zabrana do desetog maja.
Činjenica da su deca od početka bila zarobljena u kući na društvenim mrežama izaziva sve veće nezadovoljstvo:
"Nemojte više da čekate: oslobodite našu decu", napisala je pre nekoliko dana gradonačelnica Barselone i majka dvoje dece Ada Kolau na svom Fesjbuk profilu.
"Ako odrasli mogu da izađu u šetnju sa svojim psom, zašto naša deca još treba da čekaju? Znamo da mogu da prenesu zarazu iako nemaju simptome – baš kao i mnogi odrasli", napisala je.
Mnogi političari imaju slične zahteve, pri čemu su neki tražili da se donese plan kojim će biti utvrđeno kada koja starosna grupa može u šetnju.
Lekari, psiholozi i nutricionisti takođe upozoravaju na posledice izolacije. Oni kažu da su deca od sredine marta deblja za pet odsto, jer se nedovoljno kreću – čak ne smeju da izađu u baštu i na krovnu terasu ukoliko su one na raspolaganju svim stanarima. Deci nedostaju drugari i rođaci, a pedijatri upozoravaju da dugotrajni karantin može da izazove negativne posledice na razvoj mozga i psihičko zdravlje.
Kurir.rs/Blic
Foto: Profimedia