Sve je slučajno: Pošto je u srednjoj školi neplanski dobio višak slobodnog vremena, ovaj mladi umetnik stekao je priliku da upozna svoju buduću profesiju, a već na drugoj godini studija dobio je prvu glavnu ulogu u Ateljeu 212.
Vikend za nama doneo je novu seriju „Švindleri“ na RTS, u kojoj jednu od glavnih uloga tumači Filip Hajduković. Ovaj mladi umetnik, za kojeg slobodno može da se kaže da je više gluma njega birala nego on nju, akademiju je upisao iz prvog pokušaja, a onda je sve išlo glatko. S pozitivnim reakcijama publike na novi posao Filip za Kurir evocira sećanja na samo snimanje, ali i na svoje početke.
Kako pamtite rad na seriji?
- Po predivnim kolegama, velikim glumcima, koji su duhoviti, maštoviti i raspoloženi bez obzira na nervozu koja stigne usled umora. Od njih sam učio i oni su dosta snage i poverenja ulagali u nas mlađe. Ali i po fantastičnoj ekipi iza kamere, s kojom jedva čekam opet da radim.
Prepričava li se još neka anegdota?
- Reditelj Miroslav Lekić je stalno mešao imena Pavlu Mensuru i meni, pa nismo znali kome se obraća. Kad jednom od nas kaže da uđe u kadar, uđemo obojica, ali onda tek kreće zabuna kad kaže koji treba da izađe iz kadra (smeh).
Kada ste spoznali želju za glumom?
- Sve je bilo slučajno. Iz nesreće što sam pao godinu u srednjoj školi i postao vanredni đak imao sam i previše slobodnog vremena, pa sam otišao s drugarom u studio glume „Maska“. Tamo sam otkrio da me gluma i te kako ispunjava. Osetio sam čar kolektivne igre, zarazio se i nije bilo povratka. I dan-danas se uoči premijere pitam: „Šta mi je ovo trebalo“, a onda izađem na scenu, pravim se da je neka izmišljena priča stvarna i poželim da budem na sceni još tri dana.
Da li je nešto u vašem odrastanju naslućivalo čime ćete se baviti i šta?
- Kao mali sam uvek preterivao u igri. Ako se igramo rata, pa mi „upucaju“ druga, ja plačem. Govorili su mi da je to samo igra, ali ja sam se nervirao što drugi tako olako doživljavaju tu igru. Dok nisam shvatio da postoje ljudi koji se još bolje igraju sa 80 i više godina i neko ih za to plati. Bio sam na trećoj godini studija i javila mi se najdublja želja za glumom.
Godinu dana ranije dobili ste ulogu Pesnika u Ateljeu 212?
- Rediteljka Snežana Trišić, koja je radila s nama na fakultetu rediteljske vežbe, predložila me je za ulogu Pesnika. Prvi put sam radio s profesionalcima i shvatio koliko smo jednaki, u istom timu, iste probleme rešavamo, imamo isti cilj. I isto se tresemo iza zavese (smeh).
Šta su vam savetovali Gorica Popović, Miodrag Krstović?
- Imali su malo više strpljenja za mene, ali nisu me preterano mazili i time su mi najviše pomogli. I dan-danas su takvi, rad sa njima je sam po sebi savet ili lekcija.
Ubrzo je stigla i rola u komadu „Ljubav, ljubav, ljubav“. Da li vam je žao što nije više na repertoaru?
- I te kako. Tu smo Iva Ilinčić i ja imali veoma zahtevan, ali koristan zadatak - dosta vremena provodili smo na sceni sa veoma malo replika. Shvatio sam na šta je naš profesor mislio kada nam je pričao da se ne glumi tekst. I danas najviše volim uloge s malo teksta.
Imate li mnogo neostvarenih želja?
- Imao sam neke i nisu se ispunile. Ali sve je ispalo još bolje. Verovatno sam želeo pogrešno. Trudim se da imam samo dva ili tri cilja u trenutku, a ostalo puštam da ide svojim tokom.
Šta vam je gluma donela?
- Shvatanja, osećanja, način razmišljanja, življenja... Razvila je u meni empatiju, maštu, strpljenje, kao i pobedu nad mnogim strahovima. Trudim se da razumem svakoga i da opravdam svačiji postupak. Upoznao sam sebe i prihvatio neke svoje karakteristike koje mi se nisu sviđale. Gluma te osvesti, pa prepoznate mane pokušavaš da iskoreniš, a vrline neguješ.
A šta vam je odnela?
- Neka prijateljstva, regularan način života i mogućnost da uživam u dobroj predstavi ili filmu, a da konstantno ne skeniram i razmišljam.
Kakvi ste privatno?
- Samom sam sebi nepredvidiv, potpuno drugačije reagujem na iste stvari iz dana u dan. Radoznao sam, a u isto vreme i lenj. Ima perioda kad sam stalno u društvu, idem na razne aktivnosti, od bordovanja do pucanja u streljani. A onda težim da sam kod kuće i bavim se muzikom, filmovima, učenjem novih instrumenata, igram igrice, prelistavam sve moguće dokumentarce na Netfliksu, preterujem u hrani.
Na koji način trošite vreme u izolaciji?
- Imam onlajn časove saksofona i pevanja sa koleginicama iz predstave „Feliks“, učim sa Jutjuba trikove sa kartama. Ne zna se šta mi slabije ide, ali karte obećavaju zasad (smeh).
Kurir.rs/Jasmina Antonijević Milošević/Foto: Marina Lopičić