Rast broja stanovništva u urbanim sredinama direktno je povezana sa brojnosti glodara štetočina, koji se nastanjuju u neposrednoj blizini.
U gradskim zonama, najčešći problem stvaraju pacovi i miševi. Pored toga što su prenosioci raznih zaraznih bolesti i izvor patogena, glodari mogu izazvati velike ekonomske štete. Kao što im ime kaže, potreba za glodanjem dovodi do toga da najčešće stradaju elektro instalacije, telekomunikacioni kablovi, vodovodne i toplovodne cevi. Ukoliko im se nađu na putu, neće štedeti ni nameštaj, odeću, građevinski materijal, hranu, umetnička dela.
Posebno pogodni prostori koje glodari biraju za staništa su oni u kojim se ne boravi redovno, kao što su podrumi, stepeništa ili šupe, ali i poslovni objekti koji su prazni van radnog vremena. Koliko je bitno obavljati tretmane deratizacije, čak i preventivne, govori i to što je za ustanove poput škola, bolnica, pogona za proizvodnju hrane, zakonski regulisana mera za redovno sprovođenje deratizacije.
Kako oterati pacove
Pacov je krupniji goldar od miša, pa je i šteta koju nanosi znatno veća. Stalni rast prednjih zuba razvija potrebu za glodanjem i potrošnjom, a u tim situacijama ne biraju šta se nalazi pred njima. Razmnožavaju se velikom brzinom, i važno je reagovati čim se primete prvi znaci potencijalnog problema. Deratizacija se deli na nekoliko vrsta, mehanička, fizička i hemijska. Mehanička obuhvata čišćenje prostora, uklanjanje staništa, kao i postavljanje različitih vrsta zamki. Fizička deratizacija se odnosi na upotrebu ultrazvučnih metoda suzbijanja pacova, dok hemijski proces, koji je ujedno i najefikasniji, podrazumeva primenu hemijskih sredstava i preparata sa trenutnim i odloženim dejstvom.
Kako se rešiti miševa
Miš je svaštojed, radoznala i inteligentna životinja koja pamti puteve kojim je stigao do hrane. Ako je kod vas pronašao nešto za njega korisno, velika verovatnoća je da će pokušati i da se vrati. Ukoliko primetite signale koji ukazuju na pristustvo miševa, bitno je reagovati što pre. Ne dovodi samo direktan kontakt sa mišem u opasnost od zarazne bolesti. Kontaminirani prostor ili hrana takođe mogu biti uzrok oboljevanja i izvor zaraze. Period primene deratizacije zavisi od različitih okolnosti i sprovodi se od dva puta godišnje, i do dva puta mesečno, u zavisnosti od vrste objekta, pogodnosti za razvoj štetočina i stepena zaraženosti. Preventivne mere deratizacije podrazumevaju održavanje kontrolisanih higijenskih uslova, pravilno skladištenje robe i hrane u prostorima predviđenim za to, zatvaranje spoljnih ulaza poput rupa i pukotina kroz koje miš potencijalno može da pristupi objektu. Kurativne mere, one koje se primenjuju kada su se miševi već nastanili ili povremeno posećuju prostor koji želite da zaštitite, dele se na mehaničke, fizičke i hemijske. Najefikasnija borba protiv miševa zasniva se na primeni biološke deratizacije, gde su rodenticidi, hemijska sredstva, koji se koriste od strane profesionalnih službi, pravljena na bazi koja nije štetna po čoveka i njegovu okolinu, a efikasna je u suzbijanju štetnih glodara.
Deratizacija glodara
Sistemska deratizacija organizuje se od strane gradskih i opštinskih organa, lokalnih samouprava, sa ciljem preventivnog delovanja suzbijanja pojave i širenja zaraznih bolesti čiji su uzročnici glodari, najčešće crni i sivi pacovi, odnosno kućni miš. Tretmani se obavljaju na slobodnim i parkovskim površinama, priobalju reka, gradske kanalizacije, deponijama, grobljima i ostalim potencijalnim žarištima. Za primenu metoda deratizacije glodara u privatnim objektima koja nisu obuhvaćena redovnom tretmanu, potrebno je obratiti se specijalizovanim kompanijama koje profesionalno vrše ddd usluge.
(Promo)