Iako sada mnogi svako kašljanje i tegobe sa disanjem pripisuju kovidu 19, stručnjaci skreću pažnju da probleme sa plućima ovih dana ispoljavaju i pacijenti koji pate od polenske alergije. Naime, skoro 50 odsto alergičnih na neke od biljaka ima alergijsku astmu. Za ovo stanje je karakteristično gušenje sa sviranjem u grudima, uporan suv nadražajni kašalj, različiti nespecifični osećaji teskobe u grudima i nemogućnost da se udahne "do kraja".
Dr Žikica Jovičić, alergolog i imunolog Kliničkog centra Srbije, kaže da nije mali broj pacijenata koji zanemaruju tegobe sa disanjem ili ih nisu do kraja svesni, pa ih ne prijavljuju pri pregledu, pogotovo sada kada su uplašeni zbog epidemije, navode Večernje novosti.
- Ovi oboleli bi trebalo da imaju u vidu i da se sama slika alergija s vremenom menja, pa se najčešće ukoliko se ne sprovodi adekvatno lečenje, iz godine u godinu pojačavaju tegobe u vreme cvetanja biljke ili biljaka na koje je pacijent senzibilisan. Takođe, primećeno je da kod značajnog broja alergičnih kroz vreme raste broj polena na koje reaguju.
Da li oni koji imaju alergijsku astmu imaju samo poteškoće sa plućima, ili ispoljavaju i druge simptome?
- Oni koji imaju alergijsku astmu obično su senzibilisani na više različitih polena, ali ne moraju na sve polene da reaguju i donjim disajnim putevima. Zato pacijent može da ima tegobe u vidu kijavice, koje počinju sa prvim danima proleća i traju sve do kasne jeseni, a da tegobe gušenja imaju samo u određenom periodu, na primer u avgustu i septembru.
Osim gušenja, kašlja i kratkog daha koje još tegobe muče alergične?
- Pored svraba i zapušenosti nosa, curenja bistre sekrecije i kijanja u serijama, i do 90 odsto ovih pacijenata ima i problem sa očima. Alergijski konjunktivitis se manifestuje suzenjem i svrabom očiju, a povremno i otokom očnih kapaka. Osim sluzokože nosa i oka može da bude zahvaćena i sluzokoža sinusa ili uha, pa da se pojavi dodatna simptomatologija koja može biti posredovana alergijom, ali i sekundarnim bakterijskim infekcijama, kada se obično javlja i povišena telesna temperatura.
Polenske alergije počinju s prolećem, zato su i nazvane sezonskom boljkom. Da li je i dalje tako?
- Nije. Sada je prihvaćen koncept po kojem se pacijenti dele na one koji imaju povremene tegobe, do četiri nedelje godišnje i one koji imaju neprestane tegobe, duže od četiri sedmice za godinu dana.
Da li su simptomi polenske alergije kod svih isti?
- Nisu. Oni mogu značajno da variraju po svojoj dužini i težini. Ako je pacijent osetljiv samo na polen jedne biljke čije cvetanje je ograničeno na kraći vremenski period, i njegove tegobe će biti manje. Ukoliko je osetljiv na više biljaka logično je i da će tegobe da traju duže. Druga bitna stvar je koliko je osetljiv. Ovaj stepen preosetljivosti se odnosi na broj polenovih zrna koji kod konkretnog pacijenta izazivaju tegobe. Pa tako oni koji imaju izraženu preosetljivost imaju reakcije i pri minimalnim koncentracijama, a oni čiji je stepen senzibilnosti mali, imaće tegobe samo u vreme ekstremno visokih koncentracija polena. Pri tome, važno je da se napomene da početak, dužina cvetanja i maksimalne koncentracije polena značajno mogu da variraju od godine do godine u zavisnosti od klimatskih faktora.
Ima li prevencije kada je o polenskoj alergiji reč?
- Ima, jer ukoliko je pacijent alergičan na brezu, nije isto da li se ova biljka u obliku drvoreda ili parka nalazi pored njegovog prozora ili je na većoj udaljenosti. Znači izbegavanje kontakta sa izvorom alergije je vrlo važno, ako je moguće. Takođe, život u gradskoj sredini otežava simptome jer se polenska zrna uvećavaju usled toga što se na njih kače čestice iz zagađenog vazduha. Takođe, alergičnima ne prija jutro, jer je utvrđeno da je najveća koncentracija polena u jutarnjim časovima, pogotovo kada je sunčano i vetrovito. Važno je i da se po dolasku kući promeni garderoba i da se pacijent istušira.
Prestaju li tegobe sa prestankom cvetanja?
- Najčešće se na početku cvetanja javljaju značajniji simptomi i pri manjim koncentracijama polena, a kako vreme odmiče osetljivost se smanjuje. Ali, tegobe ne prestaju danom prestanka prisustva polena u vazduhu, već one traju u manjoj meri i do mesec dana po prestanku sezone cvetanja. Sluznici nosa potrebno je vreme da se vrati u normalno stanje. Još jedan faktor o kom treba voditi računa je i činjenica da u vreme simptoma alergije sluzokoža nosa nije samo osetljiva na polene, već i na jake mirise, isparenja, prašinu...
Dešava se da pacijent ima tegobe, ali se ne otkrije uzrok alergije?
- Testira se paleta polena koji statistički daju najčešću senzibilizaciju. Dakle, može da se dogodi da je pacijent osetljiv na neki od polena koji nije uključen u paletu testirnja. Drugi mogući razlog je i postojanje lokalnog alergijskog rinitisa, odnosno da je alergija skoncentrisana samo na sluzokožu nosa, tako da se isključivo lokalno javlja produkcija IgE antitela. I kod ovakvih pacijenta su kožni testovi negativni. Treba imati na umu i da drugi alergeni kao što su grinje, različite buđi i ostali mogu da daju tegobe alergijskog rinitisa koje imaju delimično sezonski karakter. Jer, grinje se razmnožavaju u proleće i jesen, pa određen broj pacijenata može imati pojačanje tegoba u ovom periodu.
Koga najčešće pogađaju polenske alergije?
- Ranijih godina bilo je prihvaćeno mišljenje da su aleregijske bolesti uglavnom bolesti mlađeg životnog doba, a u određenim godinama dolazi do smanjenja tegoba. Međutim poslednjih godina primetno je da sve više pacijenata dobija prve tegobe u srednjem i starijem životnom dobu.
(Kurir.rs/Večernje novosti, I.Kovačić)